Србија и Балкан
Одржан парастос сарајевским Србима, Додик: Вечна опомена
Додик је за Срну рекао да је то највеће и најпотресније протеривање једног народа на тлу Европе у последњим деценијама које ће остати упамћено по незаборавним сценама ископавања и изношења посмртних остатака погинулих српских бораца и цивила
На братуначком гробљу je парастосом погинулим српским борцима, чији су посмртни остаци, након потписивања Дејтонског споразума, у егзодусу Срба из сарајевских општина пренесени и сахрањени у овом гробљу, обележено 29 година од преноса њихових моштију у Братунац.
Том приликом одата је почаст погинулима, упаљене су свеће, а делегације и чланови породица положили су цвеће код централног спомен-крста за 187 српских бораца са сарајевског ратишта пренесених у братуначко гробље, преноси Срна. Највећи број пренесених били су борци Игманске бригаде из Хаџића, а мањи број из Илијаша и других сарајевских општина.
Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је егзодус живих и мртвих сарајевских Срба вечна опомена, а да је свет жмурио на чињеницу да је извршено етничко чишћење Срба.
Додик је за Срну рекао да је то највеће и најпотресније протеривање једног народа на тлу Европе у последњим деценијама које ће остати упамћено по незаборавним сценама ископавања и изношења посмртних остатака погинулих српских бораца и цивила.
"Прогон Срба из Сарајева нема бројчану димензију протеривања Јевреја из Шпаније или Грка из Мале Азије, али историја ће памтити егзодус мртвих. Никада у свету није забележено да заједно са скромним завежљајима, једином успоменом из својих домова, у избегличкој колони народ носи и кости својих најмилијих", истакао је он.
Како је рекао, то су биле језиве сцене које нико никада не може да заборави.
"У истој колони, по хладној зими, на температури од минус 20 и више степени у истој колони газе деца, старци, жене, носећи кости својих предака", нагласио је председник Републике Српске.
Он је подсетио да је један број сарајевских Срба који је живео у већинским муслиманским деловима града, након убиства српског свата 1. марта 1992. године, нелегалног референдума о независности БиХ и претњи којима су свакодневно били изложени, морао да напусти Сарајево, други српски град по величини у бившој Југославији, док је део њих који су живели у већинским српским деловима града остали да бране своја огњишта и гробове.
"Пре него што је делове града који су до тада били под контролом Срба преузела муслиманска власт, Срби су се одлучили на егзодус живих и мртвих и упутили се ка Лукавици, Палама, Сокоцу... на сигурну територију. Све своје што су градили годинама, оставили су и са завежљајима кренули у огромној избегличкој колони у непознато. Тада су увидели ту тешку судбину избеглице. Без обзира колико се ко трудио и колико је ко стекао, све је остало у Сарајеву, а са собом су понели само тугу и жал за својим огњиштима", рекао је Додик.
Жртвовали су све, али су дошли на слободну територију, у своју Републику Српску и са својим народом кренули од почетка и зато, каже председник Републике Српске, стално понављам да су сарајевски Срби поднели највећу жртву у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату и то је чињеница.
"Оно што су они прошли није нико у свету. И зато данас сви они који су одлучили да остану на овим просторима имају своју Републику Српску, свој град Источно Сарајево, који смо заједно градили и изградили и који заслужује да понесе епитет престонице са седиштем на Палама, како је то предвиђено у нацрту новог устава Републике Српске", истакао је Додик.
Он је указао да, после свега, највише боли чињеница да већински део света жмури на чињеницу да је из Сарајева протеран цео један народ и да данас у том такозваном мултиетничком граду живи једва два до три одсто Срба.
