Србија и Балкан
Чекајући Ричарда Гренела: Може ли и Аљбин Курти до већине за трећу владу?
Ситуација за Куртија није баш ружичаста, за просту већину му, осим гласова Ненада Рашића, несрпских мањина, требају још барем два гласа. Да ли је појас за спасавање код Фатмира Љимаја и "Нисме"?
После седам недеља бројања и пребројавања, намицања, наде у гласове дијаспоре, гласова за Ненада Рашића у срединама на Косову и Метохији где Срба одавно нема, Аљбин Курти је и даље без сигурне опције за формрање нове, своје треће владе.
На изборима 9. фебруара досегао је једва 48 мандата, а уз глас Ненада Рашића, 10. мандата несрпских мањина, до минималне већине недостају му још два гласа за која ће морати да куца на врата некога од опозиционих колега које је у бурној постизборној ноћи, разочаран у прелиминарне резултате, фрустриран, назвао – хајванима.
Приштински аналитичари нашироко најављују да би два недостајућа гласа за нову владу Куртију могао да дâ покрет "Нисма" Фатмира Љимаја који је на фебруарским изборима у коалицији са Алијансом за будућност Косова Рамуша Харадинаја освојио три посланичка мандата.
Љимај је већ најавио како је у новонасталој ситуацији спреман да сарађује са свим странкама, па и са Куртијевим "Самоопредељењем", како би се формирала нова влада, да за њега у том погледу нема "црвених линија" јер је "Косово – изнад свега". Љимај је овом приликом значајно променио реторику у односу на предизборни период када је, поред осталог, изјавио да је Аљбинова влада "неозбиљна", да је Kурти лично "првокласни преварант", као и да "Kосову не треба премијер који влада кроз трауме, претње и измишљене страхове".
У овој комбинацији, међутим, као и у неким другим, остаје нејасно како ће лидери превазићи пре свега увреде личне природе које су изрекли на рачун један – другог, јер, тзв. Косово је ипак традиционална средина, овде се преко изречених увреда не прелази тек тако, пре изречена реч може да кошта и главе.
Но, у данашња времена зарад интереса, у политици све може, чак и да поједини аналитичари из Приштини помену могућност како би будућу владу Аљбина Куртија могао да подржи и – Рамуш Харадинај.
Између њих двојице и пре и после избора пале су још теже речи. Који сат пошто се нашао у групи опозиционих лидера које Курти ни најмање није штедео, већ им доделио поменути епитет "хајвана", Рамуш је узвратио како је "Курти највећи хајван", а сем тога и неопевана "будала".
Пре који дан, док је Курти још бројао гласове, Рамуш се уздржао од тешких речи, али је суштина остала иста:
"Kурти је уништио највеће добро безбедности, уништио је поверење Америке, нема ништа важније од безбедности, а он континуирано уништава елементе гаранције безбедности. Желим најбоље Љимају, као што желим сваком човеку који жели најбоље за земљу. Јасан је став да ако помажемо Kуртију, помажемо и непријатељима Kосова", рекао је Харадинај.
Што се тиче могућности да Куртија у напорима да тзв. Косовом влада још четири године подржи Демократска партија Косова чији је један од оснивача актуелни хашки притвореник Хашим Тачи, оне су још мање, процењује се у Приштини. Јер, тешко је заиста поверовати да би ту варијанту могле "прогутати" Тачијеве присталице, они који су који дан уочи избора каменицама, топовским ударима и сузавцем најурили Куртија из Србице повицима "Тачи, Тачи" и "Аљбине лопове".
Догађаји из Србице само су једна од епизода у дугој историји непријатељстава између Тачијеве и Куртијеве партије. Тачи је неизоставни део Куртијеве агенде већ годинама, а лидер Самоопредељења мало-мало па подсети на Тачијеву улогу око обавезе Косова да формира ЗСО, да КБС не може на Север без одобрења КФОР-а и тамошњих градоначелника.
У овим сукобима Куртија и Тачија неизоставна је и епизода из 2019. када је у Приштини покренута истрага поводом кривичне пријаве Аљбина Куртија и Гљаука Коњуфце против Хашима Тачија и Кадрија Весељија због тога што су ова двојица лидере Самоопредељења оптужили за учешће у терористичкој организацији "Око народа" и покушај убиства Азема Власија. Курти и Коњуфца тада су одбацили оптужбе за тероризам и изјавили како је, уствари, намера ДПК да Самоопредељење уклони са политичке сцене са Косова.
Добра илустрација односа двојице лидера је и изјава посланице ДПК Ганимете Муслију од пре пар година да "премијер Курти има комплекс због Хашима Тачија јер га историја није позиционирала на место на коме је некадашњи косовски председник и командант ОВК".
Мада, овде никако не би требало заборавити да је косовској јавности не тако давно, пре годину дана, сервирана прича о "могућој постизборној сарадњи две партије" и то после састанка лидера ДПК Мемљија Краснићија и Аљбина Куртија, с пролећа прошле године. Тада се јавио и председник АБК Рамуш Харадинај упозорењем да ће Курти да "уништи ДПК као што је претходно учинио са ДСК", али се убрзо јавио Краснићи са опаском да у тој странци "нису деца да их Курти вара".
Приликом разматрања ове (не)могуће варијанте свакако у обзир треба узети и чињеницу да је ДПК на фебруарским изборима направио значајно бољи резултат него на изборима 2021.
Када је реч о ДСK, члан председништва те странке Мухамет Хамити пре неколико дана изјавио је да је влада коју предводи премијер Аљбин Kурти довела тзв. Kосово до међународних санкција, што је проузроковало губитак више од стотина милиона евра. Додао је да је "корупција у власти на највишем нивоу икада".
"Влада Аљбина Kуртија већ две године држи Kосово под међународним санкцијама. Довела је корупцију у власти на највише нивое у историји ове земље. Стотине милиона евра изгубљене санкцијама ЕУ. Стотине милиона евра је вредност тендера из једног извора – потенцијално корумпираних – додељених Влади Самоопредељења. Устав Републике Kосово су злонамерно прекршили властодршци. Kосово није добило никакво међународно признање током погрешног мандата Аљбина Kуртија и његових пријатеља. Даљи смо него икада од евроатлантских интеграција", рекао је Хамити подсетивши да је Kурти "политичке ривале и гласаче којима се понижавање косовског грађанина и његове државе није допало, назвао животињама".
Иначе, Самоопредељење и ДСК већ имају горка искуства за заједничком владом. Њихова влада, изгласана 3. фебруара 2020. године, потрајала само 50 неславних дана. И тај период протекао је у међусобним несугласицама, размирицама и свађама па је свакако добар репер за одлучивање у ситуацији каква је сада.
Могућа опција је и опозициона влада коју би чинили ДПК, ДСК, АБК, могуће је и Српска листа, несрпске мањине, али се ова варијанта за сада најмање помиње, а актери ставове на ову тему чувају као змија ноге. Све су прилике да се ипак чека одавно најављени долазак америчког изасланика Ричарда Гренела на тзв. Косово и то какве ће предлоге изнети амерички изасланик који је све, само не наклоњен Куртију. Гренел је, дубоко се верује на Косову, изјавом пар дана пред изборе да се Курти вара ако мисли да се у његовим односима са Америком ништа није променило, и те како, ако не и пресудно утицао на лош изборни резултат Аљбина Куртија а Курти то добро зна и не заборавља лако.
Што се самог тиче Куртија он је и даље самоуверен:
"Прво коначни резултати, затим сертификација, па разговори, сигурна влада коју водимо Самоопредељење и ја", изјавио је Kурти пре који дан.
Kурти је тада одбио да одговори на питања новинара о евентуалној сарадњи са опозиционим странкама. Приметно је међутим да је одлазећи премијер после 9. фебруара и приче о "хајванима" значајно променио речник па од тада, говорећи о колегама из опозиције, потенцијалним коалиционим партнерима, више не употребљава тај придев већ се у знатној мери опрезније изражава.
