Србија и Балкан

Писмо против Додика: Група европарламентараца тражи увођење хитних санкција

Након што су поједини чланови Конгреса позвали на увођење санкција Додику, иако већ постоје америчке мере против њега, писмом су исто затражили и европарламентарци
Писмо против Додика: Група европарламентараца тражи увођење хитних санкција© Tanjug/SRNA/ BORISLAV ZDRINJA

Група од 28 чланова Европског парламента упутила је 18. марта писмо високој представници Европске уније за спољну политику и безбедност Каји Калас, позивајући на хитно увођење санкција против председника Републике Српске Милорада Додика.

У писму се, између осталог, наводи да Додик представља озбиљну претњу суверенитету и територијалном интегритету Босне и Херцеговине, као и за безбедност Европске уније, због његових, како наводе, све израженијих сецесионистичких потеза и блиских веза с Кремљом, пише Радио Слободна Европа.

Парламентарци сматрају да су дипломатски покушаји да се Додик одврати од тренутне политике пропали, те да је увођење санкција нужно како би се спречила даља дестабилизација.

Иницијатори овог апела су заступници Тинеке Стрик, Тијс Реутен и Ирена Јовева, а писмо су подржали парламентарци из десет држава чланица ЕУ и пет политичких групација.

"Иницирала сам писмо, које је потписало 28 представника у Европском парламенту позивајући високу представницу ЕУ Кају Калас да предузме одлучне мере и уведе санкције против Милорада Додика. Морамо заштитити безбедност и Босне и Европе од ове Путинове марионете", поручила је европарламентарка на друштвеној мрежи Икс.

Група наводи да је Додик у последњим недељама предузео кораке ка "илегалном отцепљењу Републике Српске", посебно након што је 26. фебруара првостепено осуђен пред Судом Босне и Херцеговине на годину дана затвора и шест година забране политичког деловања због непоштовања одлука Кристијана Шмита.

Његове радње се, како тврди група европарламентарца, одвијају у складу са интересима Москве, што додатно угрожава стабилност у региону. Као отежавајућа околност по Додика наводи се то што се састајао са Путином.

"Није тајна да је Милорад Додик један од последњих савезника Владимира Путина у Европи, усклађујући сваки свој потез са Кремљом. Само у 2024. години, Додик и Путин су се лично састали три пута, а 7. марта Руска Федерација је јавно изразила солидарност с Додиком у вези са актуелним политичким дешавањима", наводи се у писму.

Поред тога, заступници наглашавају да Додикове политике систематски коче процес европских интеграција БиХ, блокирајући доношење одлука на државном нивоу и подривајући кључне институције неопходне за напредак земље на европском путу.

Парламентарци су позвали Каласову да санкције против Додика и његових савезника буду уведене у складу са Одлуком Савета ЕУ од 25. марта 2024. године, којом се предвиђа кажњавање појединаца који угрожавају суверенитет, територијални интегритет, уставни поредак и међународни статус БиХ.

Сугеришу да би ЕУ требало да делује чак и ако поједине државе чланице буду против санкција, предлажући стварање "коалиције вољних држава чланица", које би самостално увеле санкције Додику.

"Санкције на нивоу ЕУ чланица могле би озбиљно ослабити финансијске и политичке капацитете Додика и његових савезника, чиме би се допринело стабилизацији ситуације у БиХ. Кључно је да ЕУ заузме јединствен став заједно са међународним партнерима који су већ санкционисали Додика", поручују парламентарци.

Осим тога, наглашавају важност јачања улоге ЕУФОР-а у БиХ, наглашавајући да његова мисија није ограничена само на очување безбедности, већ и на осигурање суверенитета, територијалног интегритета и политичке независности БиХ, како је предвиђено Дејтонским споразумом и резолуцијама Савета безбедности УН-а.

image