Већина основних школа у Београду, које су биле у делимичној или потпуној обустави, доставиле су Министарству просвете план надокнаде часова и од понедељка су кренуле у реализацију. Има и оних које су већ завршиле са надокнадом и тим просветним радницима ће у целости бити исплаћена фебруарска плата. Иначе други део фебруарске плате просветари добијају у петак, 21. марта.
"Поједине школе су уложиле додатне напоре и већ су реализовале пропуштено у претходном периоду, што је од значаја за корекцију фебруарске плате. Школске управе ће доставити Сектору за финансије податку о овим школама ради корекције фебруарске плате", наведено је у допису Министарства просвете достављеном школама.
Иначе, просветни радници који су у обустави наставе нису добили први део фебруарске плате или су износи били симболични од неколико хиљада динара. Министарство просвете је саопштило да ће им ускраћени износ бити исплаћен када надокнаде часове.
Драган Филиповић, начелник Школске управе Београд, рекао је за РТС да је 72 одсто основних школа у престоници доставило план надокнаде часова и кренуло у реализацију и 33 одсто средњих школа.
"Мислим на све оне школе које су у неком режиму рада, изузев појединих гимназија, када је реч о граду Београду, које још нису доставиле план надокнаде, јер још не могу да се организују. Остале школе, значи све основне које су на било који начин биле у обустави, све средње стручне школе су доставиле план надокнаде", рекао је Филиповић.
Додаје и да је 15 до 20 школа завршило реализацију плана надокнаде.
"Ми смо у обавези да као просветни саветници погледамо реализацију тог плана и проследимо даље секторима за финансије, односно материјално-финансијском саветнику који ће радити исплату за остатак, односно дела који није био исплаћен са првим делом фебруарске плате ", објашњава Филиповић.
Иначе, школе су предложиле неколико модела надокнаду наставе - радне суботе, скраћење часова на 30 минута са већим бројем часова у дану (седам и осам), али и продужетак школске године.
Код ученика основних школа могућ је интензивнији рад, који је подразумевао да се часови скрате на 30 минута и да деца уместо пет или шест часова дневно имају седам или осам. Тај вид надокнаде часова може се комбиновати са радним суботама.
У средњим школама, посебно гимназијама, тај облик надокнаде је тешко изводљив, јер су ђаци већ преоптерећени. Ту може да се примени други модел, неки вид сажимања програма и да се на једном часу обрађује нова лекција, али и утврђује градиво. У опцији је и продужење школске године за недељу дана.
Филиповић наглашава да се мора водити рачуна о специфичности сваке школе и да је ђацима потребан период привикавања након прекинуте наставе и да не могу одједном да имају осам или девет часова дневно.
Полагање пријемних испита
Због обуставе наставе у појединим школама пробни завршни испит за осмаке померен је на 25. априла за математику, док ће тест из српског, односно матерњег језика, као и тест из предмета по избору решавати од 22. до 30. априла.
Пријемни испити за специјализована одељења, за ученичке школе, за осмаке су у мају и у календару се није ништа мењало.
"Као школска управа се придржавамо календара васпитно-образовног рада школа и основних и средњих који је усвојен у септембру и измењен у децембру. Очекујемо информацију са високошколских установа када ће бити пријемни, када ће бити упис на факултете. Јер у том моменту ми можемо да размишљамо у правцу да ли за матуранте средњих школа може да се продужи школска година", нагласио је Филиповић.