Србија и Балкан

Павић за РТ Балкан: "Прогласу" нема места у причи о влади, нико нас није звао

Ова држава може сама да направи своје законе, то може да се уради у договору власти и опозиције, рекао је Александар Павић поводом захтева дела опозиције да прелазна влада усвоји предлог ЦРТЕ
Павић за РТ Балкан: "Прогласу" нема места у причи о влади, нико нас није звао© Milos Tesic/ATAImages

Нико нас није звао поводом захтева прозападне опозиције да се формира прелазна влада, истиче за РТ Балкан посланик "Ми снага народа" Александар Павић и додаје да организацији "Проглас" нема места у било каквим причама у вези са владом или прелазном владом. 

Он тако коментарише одлуку прозападних опозиционих странака Зелено-леви фронт, Странка слободе и правде, Србија-центар, Народни покрет Србије и коалиција НАДА да представе решење за "излаз из кризе", које је заправо идентично идејама "Прогласа".

"Ми смо апсолутно против укључења 'Прогласа' у било шта везано за владу. Ми смо начелно против мешања странаца у наш изборни процес, поготово невладиних организација које финансирају западне државе. Што се нас тиче, овде за 'Проглас' нема места. Они покушавају себе да наметну кроз студентску побуну, али су се студенти од њих оградили", јасан је Павић.

Како наводи, потписници захтева су за састав прелазне владе из Народне скупштине препоручили само себе, односно "парламентарне опозиционе странке које стоје пред вама".

"Из тога може да се закључи да или желе да искључе остатак опозиције из такве владе или, пак, желе да у јавности позиционирају своје странке као једине 'опозиционе'. Наравно, то нема везе са реалношћу. Уз то, владајућој коалицији ће бити још лакше да овакав предлог одбије", истакао је Павић.

У предлогу прозападне опозиције, која тражи место премијера, барем једног потпредседника, али и осам министара има још један занимљив део – да се усвоји предлог Закона о бирачком списку, који је написала ЦРТА. 

Павић наводи да је у питању невладина организација која се финансира из иностранства, између осталог, и од – УСАИД-а.

"Ми смо противници мешања НВО у друштвени и политички живот. Ова држава може сама да направи своје законе, то може да се уради у договору власти и опозиције и то је наш став све време", подвукао је Павић. 

Он каже да је став његове групације у парламенту, да "ако дође до формирања неке владе, она треба да буде јасно орочена, да јој мандат буде припрема за изборе и ослобађање медија, али и на изборе на које ће сви да изађу".

"Ништа више од тога. Овде треба да се унормали изборни процес, јер ми сад имамо ситуацију да ако власт распише  изборе, прозападна опозиција неће изаћи. Ми смо незадовољни медијском ситуацијом, нас нема ни у медијима власти, ни у медијима опозиције. Први смо за то да се медији ослободе, али нисмо ни за какве владе експерата, нити владе која би имала шири мандат осим да припреми изборе", тврди Павић и предлаже да то не мора да буде  влада, "нека буде парламентарна комисија".

Наш саговорник истиче да су "избори потребни због више разлога: промене геополитичке ситуације у свету након победе  Доналда Трампа на изборима, али и што садашњи однос снага у Скупштини Србије не одражава реалност и то је свима јасно".

"Али смо ми за то да се одрже избори на који ће сви да изађу. Они се позивају на то да треба укључити универзитете у причу око владе, а нисам чуо да су се студенти огласили по том питању нити су консултовани. Студенти су се оградили од таквих иницијатива и партија, тако да не знам са чим они то рачунају и баратају. Ми смо против тих експертских влада, јер смо имали лоше искуство после 5. октобра и треба да научимо нешто из тог искуства", рекао је Павић за РТ Балкан

После предлога прозападне опозиције, огласила се и председница Скупштине Србије Ана Брнабић која је рекла да од "прелазне владе нема ништа" и да "опозиција хоће на власт без избора и народне воље". 

Иначе, израз "прелазна влада" није уставноправна, него политичка категорија. 

То је влада која се формира са унапред ороченим мандатом, најчешће је резултат привидног и политички наметнутог договора опозиционих по­литичких струја. По правилу, форми­ра се након великих друштвено-политичких превирања. Не посто­ји законски разлог за њено формирање мимо једне изнуђене по­литичке ситуације.

У нашем искуству, таква је била прелазна влада Миломи­ра Минића, формирана на основу политичког договора СПС-ДОС-СПО крајем октобра 2000. и трајала је свега три месеца, после петооктобарских промена, да би се припре­мили превремени репу­блички парламентарни избори.

image