Србија и Балкан
Браћа по оружју: Како су Албанци постали "хрватски бранитељи"
Према Регистру хрватских бранитеља, у хрватској војсци било је укупно 2.832 припадника албанске националне мањине, од тога 2.471 добровољац и 361 мобилисани, пренео је сајт "Ветерани"
"Били смо дословце браћа по оружју. Многи Албанци су жртвовали своје животе за Хрватску и, верујте ми, Хрватска то неће заборавити", рекла је тадашња председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић приликом званичне посете Тирани. Речи некадашње хрватске председнице, актуелне су и седам година касније, с обзиром да су министарства одбране Хрватске, Албаније и тзв. Косова потписале у уторак у Тирани трилатерални меморандум у области одбране.
Војна алијанса Загреба, Приштине и Тиране није добра вест за Србију, али не представља изненађење, нарочито ако се узме у обзир чињеница да албанско-хрватске односе одликује искуство ратног савеза, док природу ових односа најбоље описује изрека "непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ".
Тако се током сукоба на тлу бивше Југославије, на хрватској страни, борила јединица сачињена од албанских бораца, који су били претежно са Косова и Метохије.
Према Регистру хрватских бранитеља, у хрватској војсци било је укупно 2.832 припадника албанске националне мањине, од тога 2.471 добровољац и 361 мобилисани, пренео је сајт "Ветерани".
"Према евиденцији Удружења Албанаца бранитеља Хрватске у Домовинском рату, погинуло је 87 припадника албанске националне мањине, 304 их је рањено, а 229 пензионисани су као ратни војни инвалиди. Први погинули хрватски бранитељ албанске националности био је Антон Зефи. Погинуо је 9. маја 1991. у Хрватској Костајници", наводи овај портал и додаје да је према неким проценама укупан број Албанаца који су учествовали у рату премашио 3.000.
Прву јединицу албанских добровољаца основао је генерал Том Бериша септембра 1991, "у договору са тадашњим председником Хрватске Фрањом Туђманом и председником тзв. Косова Ибрахимом Руговом". Договорено је да се оснује центар за регрутацију у Селској, код Загреба, а већ у октобру је 11 аутобуса са албанским добровољцима стигло у Госпић.
Како наводи портал "Илирија.ком.хр", албански борци који су ратовали у Хрватској били су држани у строгој тајности, наводно због њихових породица које су остале да живе на КиМ и зато, наводно, немају статус "хрватских бранитеља".
Том Каћинери, Албанац са Косова и Метохије, из Удружења добровољаца Хрватске једном приликом је прецизирао да је 99 одсто албанских бораца било са КиМ.
"Од свих погинулих Албанаца, деветоро њих је погинуло у Богдановцима, и зато је ово место изабрано за центар у коме се сваке године сећамо оних који су дали живот за слободну Хрватску", изјавио је Каћинери пре годину дана, а поводом обележавања Дана албанских ратних ветерана Хрватске.
Хрватска није заборавила своју албанску браћу по оружју, нити њихов допринос у рату: бивши премијер тзв. Косова и шеф штаба тзв. ОВК Агим Чеку добио је највиша државна хрватска одликовања: Реда бана Јелачића, Реда Николе Шубића Зринског и Медаље за изузетни подухват. Учествовао је у операцији "Олуја", али и у неким другим у БиХ до потписивања Дејтонског споразума, а био је и рањен у операцији "Медачки џеп". Хрватску војску је напустио 1999, да би се прикључио тзв. ОВК.
Својевремено је председник Хрватске Зоран Милановић и то баш уочи обележавања годишњице акције "Олуја" у којој је протерано више од 250.000 Срба из Хрватске, око 2.000 убијено, а коју званични Загреб прославља као "Дан победе и домовинске захвалности", одликовао Рахима Адемија са КиМ.
Овај пензионисани генерал хрватске војске рођен је у Вучитрну, а био је учесник операција "Масленица", "Медачки џеп", "Зима '94", "Скок 1", "Скок 2", "Лето '95", "Олуја", "Уна", "Маестрал", "Јужни потез". Адеми је био осумњичен да је као заменик заповедника Зборног подручја Госпић одговоран за злочине над српским цивилима у Медачком џепу и зато је провео више од седам месеци у хашком притвору, а за исти злочин га је теретило и хрватско правосуђе због чега је провео девет година у кућном притвору. Успео је, наводе хрватски медији, "доказати своју невиност".
Албанске ратне "заслуге" поново су награђене, и то прошле године, када је објављена вест да су официри тзв. косовско-безбедносних снага дипломирали на војној академији "Фрањо Туђман" у Загребу.
