Србија и Балкан

Јелена Милић против Томпсона, епизода 2: Зашто је амбасадорка Србије напустила Хрватски дом новинара

После изјаве учесника конференције у Новинарском дому у Загребу, да српски државни врх шири говор мржње према Хрватима, српска амбасадорка је подсетила на подршку коју Хрватска пружа контроверзном певачу Марку Перковићу Томпсону
Јелена Милић против Томпсона, епизода 2: Зашто је амбасадорка Србије напустила Хрватски дом новинараGetty © Anadolu / Contributor

Како живе Срби у Хрватској? А како је Хрватима у Србији? Ко шири говор мржње - српски државни врх који "за све што му не одговара" оптужује Хрвате? Или хрватски државни врх који финансира концерте са усташким репертоаром Марка Перковића Томпсона? 

Ова питања отворила су се на конференцији коју је вечерас организовала Заједница протераних Хрвата из Срема, Бачке и Баната у Новинарском дому у Загребу и која није протекла без скандала. Али чијег?

Хрватски медији редом су скандал видели у томе што је скуп демонстративно напустила амбасадорка Србије Јелена Милић након говора председнице Хрватског националног већа у Србији Јасне Војнић. Или је скандал у томе што је Војнићева тврдила да наша земља спроводи стратегију разбијања мањина, а што је, за српску амбасадорку, била нагазна мина?

Цитирајући попис који наводи да у Србији живи 39.000 Хрвата, Војнићева је тврдила да то није тачно - бројка је већа, али је Србија умањује и то тако што сада постоје и Буњевци, и Шокци и Југословени.

"Наша заједница на папиру има сва загарантована права, али стварност је  другачија. Да нам Хрватска не помаже, ми бисмо били на нивоу мало већег удружења", тврди Војнић, критикујући "хушкачке изјаве српских функционера који оптужују Хрватску да стоји иза протеста" у Србији.

Након тога српска амбасадорка је на примеру Томпсона показала колико се Хрватска заиста суочила са својом прошлошћу. Подсетила је да хрватска држава финансира концерте овог певача, који публику поздравља усташким поздравом "За дом спремни" .

"Шта је по вама, не Томпсон као такакв, него подршка државе Томпсоновим концертима. Ви лепо приметите да младеж не зна шта је усташа, а у Хрватској Нино Распудић (посланик Сабора) цитира истраживање о томе да млади немају појма зашто је Томпсон проблем. И имамо скуп на којем један од најчешћих коментатора актуелних тема, не историје, Хрвоје Класић (историчар) каже да је дошао на трибину о Томпсону, али да не зна о чему он пева у новој песми 'Ако не знаш шта је било'", рекла је Јелена Милић, подсећајући на песму у којој Томпсон велича ратне злочине и злочинце, а потом напустила конференцију.

И ово није први пут да су у центру медијске пажње били Јелена Милић и Марко Перковић, и то пошто је Хрватска указала почасти овом, у најмањем руку, контроверзном певачу.

Прво су хрватски званичници дошли на идеју да Томпсон пева на дочеку хрватске рукометне репрезентације након успешног наступа на Светском првенству, а потом се његова песма "Ако не знаш шта је било" нашла у трци за хит године на такмичењу "Порин". А пошто се једна хрватска певачица суочила са претњама Томпсонових бранитеља, пошто је позвала на бојкот ове награде, српски "Привредник" организовао је трибину "Томпсон убер алес" ("Томпсон изнад свега"). Међутим, тема број један у хрватским медијима опет је била српска амбасадорка.

"Ми цело вече причамо о усташама и четницима, о Србима и партизанима, о 1941. и тако даље. Ја сам амбасадорка Републике Србије, која има бољи извештај суочавања с прошлошћу него што има Хрватска. Србија нема пресуду за заједнички злочиначки подухват о којем пева песма 'Ако не знаш шта је било'. То је ваш проблем, жао ми вас је и волела бих да пратите политику Србије која је у том правцу много прогресивнија", рекла је Јелена Милић историчару Хрвоју Класићу који је учествовао на трибини, али није био упознат са Томпсоновим (не)делом.

Класић је узвратио сажаљење оценом да је "у Србији суочавање с прошлошћу катастрофално", а као пример навео најаву градоначелника Београда Александра Шапића да подигне споменик Дражи Михаиловићу.

"Изједначили сте четнички покрет с партизанским", додао је.

"Суштинска је разлика између усташа и четника. Вилсон, Ајзенхауер и Черчил су имали амбивалентан однос према четницима, а према усташама није било тако. Не знам како сте успели да не споменете хрватско-бошњачке односе, будући да је 'Ако не знаш шта је било' суптилна верзија онога што је Хрватска деведесетих радила против Бошњака у БиХ", рекла је Милић.

image