Вучић на државној комеморацији за страдале у НАТО агресији: Нису нас победили

Дан сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године, обележен је на аеродрому "Пуковник-пилот Миленко Павловић" у Батајници, у присуству председника Србије Александра Вучића.

Државно-комеморативни скуп почео је у 19.55 сати парастосом који служи патријарх српски Порфирије са свештенством, у време када су се и сирене за ваздушну опасност огласиле пре 26 година, а након чега су први пројектили погодили зграду Центра везе у прокупачкој касарни.

Председник Србије је поручио да данас, 26 година после НАТО агресије, и као Србин и као председник Србије има само један осећај: неограничени понос.

"Туга и жалост због страдалих, због свега кроз што смо прошли, увек су ту, али без обзира на све што смо изгубили, нису нас победили. Напале су нас силе, њих 19, које имају 67 пута више становништва од нас и 228 пута већу територију од нас. Биле су тада 518 пута богатије од нас и нисмо погнули главу и нисмо пали да више никада не устанемо", поручио је Вучић.

Он је додао да се од Термопила у читавој историји није догодило да се толико мало њих супротстави таквој и толикој сили.

"А Термопили нису били пораз, већ величанствена победа. Били су чин јунаштва, непокорености, храбрости и оног достојанства које могу да имају само слободни људи, слободни народи. И данас сам председник земље која је слободна, земље која сама доноси своје одлуке, која је суверена и независна, земље која има своје достојанство и која може да каже да њоме нико други не управља, већ да њом управља народ", рекао је Вучић.

Навео је да зато све што се дешавало 1999. године за нас није пораз, иако смо претрпели тешке губитке и додао да ми немамо чега да се стидимо.

Вучић је поручио да ће стабилност, мир, ред и поредак бити враћени у Србију, да се на насиље не сме узвратити насиљем и да треба пружити руку онима који не разумеју колико су изманипулисани, како је истакао.

Патријарх српски Порфирије поручио је да је српски народ у својој многострадалној историји имао кратке временске интервале мира и благостања и додао да "зато мир и љубав у нама и међу нама треба да буду наш неодступни и непоколебљиви животни програм и циљ".

"То мора бити наш избор ако желимо да се и даље називамо и будемо деца Светог Саве и Светог кнеза Лазара, најсјајнијег светог ратника из рода нашега. Само тада као појединци и као народ Бог нас неће оставити без одговора, без своје помоћи, без свога светога благослова", рекао је патријарх који је претходно служио парастос за настрадале.

Како је рекао, покајање треба да буде наш пут и наш избор, јер покајање је приближавање Богу и приближавање једних другима.

Председник Републике Српске Милорад Додик истакао је да је ово један од оних дана који што више пролазе, то више боли.

"Боли зато што боли неправда. За све убијене у бомбардовању нико никада није одговарао и то је реченица која прати наш народ свугде где се он налази и где је почињен злочин над нашим народом", рекао је Додик.

Он је навео и да је од кључног значаја да Србија данас поврати снагу, нагласивши да "зато председник Србије Александар Вучић не сме одустати".

"Он је једини који може да врати поново снагу Србији. Може, јер то и ми очекујемо из Републике Српске", рекао је Додик.

Син пуковника-пилота Миленка Павловића страдалог у НАТО агресији, Немања Павловић, поручио је да је његов отац прошао тежак пут до тога да буде пилот Војске СРЈ и да је полетео "не на обичан борбени задатак, него у историју, у легенду, у причу".

"Кренуо је у бој са онима који не знају ни за историју, ни за корене, ни за славу, ни за част, ни за понос, ни за људско достојанство. Полетео је да штити нејач, не само града Ваљева, него и колевку нашу и нашег народа, место нашег рођења - Косово и Метохију", поручио је Немања Павловић.

Агресија НАТО алијансе на Србију, односно тадашњу СР Југославију, трајала је од 24. марта до 10. јуна 1999. године, а према подацима Министарства одбране Србије, током 78 дана агресије убијен је 1.031 припадник Војске и полиције, а погинуло око 2.500 цивила, међу њима 89 деце. Рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа води се као нестало.

Како је светској јавности представљено, разлог агресије била је ситуација на Косову и Метохији, односно тешка хуманитарна криза на том простору, а наредбу за напад дао је Хавијер Солана, тада генерални секретар НАТО, генералу САД Веслију Кларку. Као изговор за агресију НАТО искоришћени су монтирани догађи у Рачку, 15. јануара, а онда и неуспех наводних преговора вођених у Рамбујеу и Паризу.

Према првом саопштењу Генералштаба Војске Југославије, 24. марта у првом налету гађано је више од 20 објеката. Први пројектили пали су на касарну у Прокупљу у 19.53 сати. Следио је напад на Приштину, Куршумлију, Батајницу, Стражевицу.

Током 11 седмица агресије готово да нема града у Србији који се није нашао на мети. НАТО је извршио 2.300 удара и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених обогаћеним уранијумом.

Разорено је или оштећено око 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

До обуставе агресије НАТО дошло је после потписивања Војно-техничког споразума код Куманова 9. јуна 1999. године.

Обележавању су присуствовали и председница Скупштине Србије Ана Брнабић, премијер у оставци Милош Вучевић и министри Владе Србије у техничком мандату, председник Републике Српске Милорад Додик, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, бивши председник Србије Томислав Николић, представници Војске Србије и полиције, верских заједница, као и велики број грађана.