Нова Уредба о зарадама изазвала полемику: Професорима факултета у блокади смањена плата

Професори седам државних универзитета, који нису држали наставу и испите због студентских блокада факултета, остали су без дела фебруарских зарада. Влада Србије усвојила је Уредбу којом се мења начин обрачуна плате професора и сарадника на факултетима.

Уредбом о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета научни рад наставника и сарадника у високошколским установама вредноваће се са 12,5 одсто у укупној заради, док ће наставни рад бити вреднован са 87,5 одсто.

Огласио се Универзитет у Београду: Изостанак плате противзаконит, ангажујемо адвокате

До сада је четрдесеточасовна радна недеља професора на факултету или вишој школи подразумевала 20 часова наставе и исто толико научноистраживачког рада, сада је то промењено у пет часова научноистраживачког рада и 35 часова наставе. 

Студентске блокаде факултета почеле су крајем новембра, почетком децембра прошле године и до сада су предавачи примали редовно плату у пуном износу. Ово је први пут да им ускраћен део зараде. 

Влада Србије усвојила је Закључак којим је утврђено да ће високошколским установама које су у блокади, односно на којима се не изводе предавања и испити на свим акредитованим студијским програмима на којима су уписани студенти који се финансирају из буџета Србије, уплаћивати део средстава намењен за плате наставног особља, а за послове научноистраживачког, стручног, односно уметничког рада наставника и сарадника, као и пун износ средстава намењен за плате ненаставног особља.

Министар финансија у техничком мандату Синиша Мали рекао је да ће ненаставном особљу на факултетима- спремачице, рачуноводство, економисти, добити пун износ зарада јер су радили пуно радно време.

"Они нису престајали да раде током ових блокада и они добијају пун износ плата. Они који не раде од плате нема ништа", категоричан је Мали.

Ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић рекао је за РТС да је Уредба незаконита, да није испоштована процедура јер, како каже, иницијатива за тако нешто мора да крене од Савета за високо образовање, али мора да добије и "зелено светло" Конференције универзитета Србије (КОНУС).

"Тек онда долази на Владу Србије да се таква Уредба усвоји. Универзитет у Београду је формирао неколико правних тимова који ће поступити тако што ће ову одлуку покушати да оспори јер мислимо да је она незаконита", рекао је Ђокић.

Додаје да факултети не могу да реализују наставу јер су почеле блокаде. Навео је и да је на нивоу Универзитета ангажован тим сачињен од проректора и продекана за наставу свих факултета, чији је мандат да припреми неколико модела надокнаде наставе и испита.

Министарство просвете је, прошле недеље , послало допис управама факултета, где се од декана тражи да се изјасне да ли се реализују предавања и испити. Од укупно 114 високошколских установа у Републици Србији, 68 установа високог образовања (59,6%) до 18. марта одговорило на њихов упит.

"Њих 38 (33,3%) је званично обавестило да због блокада неформалних група студената не изводе предавања на својим високошколским установама", саопштило је Министарство просвете.

Након тога уследио је нови допис где ресорно министарство подсећа факултете на одредбе Закона о високом образовању и пита их "да ли су о томе (блокадама) обавестили органе реда и затражили од њих асистенцију".

Четири високошколске установе обавестиле су Министарство да су донеле одлуке о штрајку: Електротехнички факултет, Физички факултет и Медицински факултет Универзитета у Београду, као и Медицински факултет Универзитета у Новом Саду.

Помоћник министра просвете за високо образовање Александар Јовић рекао је да је у уторак, 25. марта, започет надзор над високошколским установама, да су издати налози у којима је затражено од факултета шта треба да доставе Министарству просвете. За факултете који су у штрајку, како каже, обавља се контрола уз помоћ инспекције рада.

Влада усвојила закључак: Како ће бити плаћени професори и особље на факултетима

"По обавештењима које смо добили од тих установа, уочили смо да то није штрајк у складу са Законом о штрајку и Уредбом о минимуму процеса рада на факултетима и универзитетима. У том поступању затражили смо и помоћ инспекције рада која треба да утврди да ли је штрајк у складу са законом или није, односно да ли су испуњене све оне норме које су у складу са законом о штрајку, а наше је да утврдимо да ли је таква установа у минимуму процеса рада која је дефинисана уредбом о минимуму процеса рада", објаснио је Јовић.

Kако каже, уочено је да установе то нису испоштовале, па се њима налажу мере или да успоставе рад или да обезбеде минимум процеса рада зависно од тога да ли је штрајк у складу са законом или није.

Подсетио је високошколске установе да се прекршај за неодржавање наставе, кажњава се са 200.000 до два милиона динара, односно да је казна за одговорна лица од 50.000 до 150.000 динара.