Бјелајац у "Релативизацији": Неутрална Србија смета Западу

О наративу о цивилној контроли над војском који се намеће са стране, о томе да ли би НАТО напао СРЈ 1999. године да је поседовала систем С-300 и да ли су студентски протести спонтани и шта је то масовна психоза у "Релативизацији", новинарка и ауторка емисије Љиљана Смајловић разговарала је са директором Института за новију историју Србије и историчаром војно-цивилних односа др Милетом Бјелајцем. 

Говорећи о наративу о цивилној контроли над војском, гост "Релативизације" истакао је да је после 2000. године на неки начин натуран тај образац и то је постала општа фраза – цивилна контрола служби безбедности.

"Најјача контрола војске, да подсетим, јесте скупштинска контрола или оних који одлучују у републикама некадашње Југославије од тога колико ће се издвајати за војску и то је најјача полуга. То је било и у време Краљевине Југославије", казао је Бјелајац.

Како напомиње, парламент има свој одбор за безбедност који се бави осетљивим питањима одбране и државне безбедности, а претпоставка је да су они који седе тамо у извесном смислу патриоте. Међутим, то често и није пракса, људи поступају као да је то било која роба на пијаци коју могу уз гласну вику да продају и рекламирају. 

На питање о последњем састанку скупштинског одбора за безбедност, после протеста у Београду, оценио је да је добро што је био хитно сазван, јер је то легитимно тело. 

Подсетио је на аферу која се десила пре 30 година у време пред агресију НАТО-а на СРЈ. "Они су се интересовали да ли смо успели да набавимо С-300", навео је Бјелајац и додао да се та прича са С-300 наставила и после тога. 

Упитан да ли бисмо били мета бомбардовања да смо имали С-300, навео је да са ондашњим С-300 и капацитетима осматрања, имали смо велике шансе, јер је тај систем могао да обори до 40 одсто у налету, а толике губитке НАТО не би могао медијски да правда. 

Губици су били већи, казао је Бјелајац, чак и више него што наша страна признаје, али и НАТО. 

"Оно што су остварили, према изворима из маја 1999. године, сами су тврдили да је око 85 одсто капацитета наше ПВО сачувано, да су они овладали висинама између 5 и 10 хиљада метара, али да то није довољно за копнену офанзиву", истакао је. 

Политичка одлука је донесена каква је донесена, додао је, али они де факто нису победили оружану силу, али смо предали територију.

Говорећи о протесту "15. за 15", који је одржан 15. марта у Београду, гост "Релативизације" каже да је свако гледао да бројеве демонстраната умањи или увећа. 

На питање Смајловић о томе да ли су студентски протести у старту били спонтани, између осталог, Бјелајац је рекао да организација пленума није спонтана и да је све то описано у литератури. 

Подсетио је на моменат када се ова организација пред септембар звала "Студентски покрет Отпор", а у септембру 2000. године постаје "Народни покрет Отпор". 

Говорећи о томе колико је људи 15. марта било на Славији, рекао је да чак и да је изашло 300.000 људи, а није и то је немогуће, то није опак ни 10 одсто оних који гласају. 

Говорећи о томе да ли постоје елементи обојене револуције, тј. западних образаца, односно да ли овде има говора о западној операцији и организацији, каже да његова процена иде у том правцу. 

Ако је постојао план, истакао је Бјелајац, да се иде радикално на источном фронту, против Русије и да се прокси рат прошири у шири сукоб, на осетљивом простору Балкана се не може оставити Република Српска, ни Србија као непознаница, као држава која има право на неутралност и чије становништво претежно не жели да држава уђе у НАТО, већ се ту мора променити курс.