Горе је него што смо мислили: На попису 760.000 грађана мање

Чувено пророчанство да ће доћи времена када ће сви Срби моћи да стану под једну шљиву, поново је оживело након недавног објављивања прелиминарних резултата најновијег пописа по коме је, како се првобитно мислило, Србија, изгубила пола милиона становника.

Кад, међутим, пажљивије погледамо у податке које је добио Републички завод за статистику, чини се да ће, како је кренуло, та фамозна шљива бити и мања него што се очекивало. Јер, како упозоравају српски статистичари - пад броја становника је заправо много већи, односно од последњег пописа изгубили смо око 760.000 људи.

До ове разлике дошло је због тога што, како за РТ Балкан објашњава помоћница директора РЗС Снежана Лакчевић, рачуница по којој смо простим одузимањем бројева добијених у најновијем и претходном попису добили мањак од 495.975 грађана - није довољно прецизна.

"Први резултати пописа становништва показали су да у Србији живи 6.690.887  грађана. Чистим поређењем овог податка са подацима из претходног пописа добија се (кад бисмо тек тако рачунали) разлика од око пола милиона становника, што је мањи пад од оног што су демографи, али и ми у Заводу очекивали. Резултате, међутим треба другачије тумачити", упозорава Лакчевић.

Суштински, да бисмо кренули са компарацијом- треба прво да "изједначимо" пописе. Како?

Дакле, да бисмо исправно измерили пад броја становника, објашњава Лакчевић, на бројку добијену из претходног пописа (7.186.862) треба додати и процењени број Албанаца који су тада бојкотовали попис (њих око 47.000).

А тек онда следи одузимање. И то бројке од око 6.472.000 људи који су ове године пописани искључиво на терену (без оних чији су подаци додати додати из различитих републичких база).

Дакле, када подвучемо црту – мање нас је за 760.000.

А, да бисмо одговорили на питање "па где смо", потребно је још мало рачунања.

Наиме, подаци показују да природни прираштај у Србији, од 2011.године, па закључно са септембром 2022. године износи 470.000. Значи, људи умиру много више него што се рађају.

А друго - селе се.

Јер када од 760.000 људи колико смо дефицитарни, одузмемо овај износ природног прираштаја, добијемо, како наша саговорница каже "оквир за сагледавање миграторног салда" од око 300.000.

Толико је, у међупописном периоду потенцијално више људи отишло из Србије него што их је дошло из иностранства (било да је реч о нашим повратницима или досељеним странцима).

Анализа РТ Балкан: Где је нестало пола милиона Срба?

Али, зашто је уопште потребно оволико рачунања? Чему оволико математичких операција да би смо се "пресабрали" и схватили колико нас је нестало?

Снежана Лакчевић, како бисмо одговорили на ова питања, за наш портал објашњава зашто не можемо просто поредити овај са претходним пописом.

"Дилему код неких истраживача при тумачењу резултата, изазвала је и чињеница да смо ми у складу са међународним концептом који су усвојиле и УН и Евростат, извели индикатор такозваног уобичајеног становника. А уобичајеним становником сматра се особа која на некој територији живи непрекидно, годину дана и дуже, или је ту краће од годину дана, али има намеру да остане дуже од године", наводи наша саговорница.

У пракси - ако породица из Чачка има члана који живи у иностранству дуже од године, одсутни члан породице, неће бити укључен у уобичајено становништво Чачка, а самим тим ни Републике Србије.

"Број пописаних особа је већи од 6.800.000, али ако на то применимо овај концепт уобичајеног становника, добијамо бројку од 6.472.570 која тек онда може да се пореди са претходним пописом", наводи наша саговорница.

Уз то, "премијера" је ове године било и поменуто "административно додавање".

"Попис је пре свега статистичко истраживање, а начин на који га ми спроводимо, а то је традиционални начин методом интервјуа, подлеже и необухвату (односно остаје известан број људи који се не попишу). Коришћењем расположивих административних извора за само месец дана успели смо да проверимо обухват пописаног становништва и да допунимо базу података добијену директним пописвањем подацима из административних евиденција", каже Лакчевић.

Административни извори које су истраживачи користили, били су  Централни регистар грађана и Централни регистар обвезника социјалног осигурања, а упоређивали су и доступне базе података из Националне службе за запошљавање, ПИО фонда, Министарства рада…

"И тако смо проценили да је необухват грађана на нивоу Србије око 3 одсто, односно око  218.000 људи", закључује Лакчевић.

Па ко су ти непописани људи?

"Када смо радили попис, био је октобар, људи су путовали, обављали сезонске послове и слично, и практично се мимоилазили са пописивачем. Дешавало се да пописивач напише и да је добио информацију да је бака из једног стана у болници. Уз то, две године короне су оставиле страх код људи од примања у стан непознатих особа. Необухват је био највећи у Београду (око 85.000), а ту је много допринео и стил живота, односно то што људи тек увече долазе кући и пописивач не успе да дође до њих. Свакако необухвату је допринела и антикампања која се водила на друштвеним мрежама против пописа", наводи Лакчевић.

Хоће ли сви они бити кажњени?

Неће, јер је за сада прекршајни поступак покренут само против нешто више од 20, особа, које су изричито одбиле да се попишу.

"Ово су први резузлтати, односно један небрушени дијамант. До објављивања коначних резултата најављених за април и мај следеће године чека нас фина обрада статистичких података. Позабавићемо се миграцијама, видећемо колико је људи отишло из којих крајева, шта се десило са просечном старошћу која је на последњем попису била 42,2 године...Видећемо ко је отишао, ко се вратио и због чега. Прво ћемо објавити податке по националној припадности, затим по старости, а онда долазе економске и миграторне карактеристике", наводи помоћница директора РЗС.

Јесмо ли најгори?

Хрватска бележи пад од десетак процената, Бугарска од 11 процената, а и уопштено апсолутни пад броја становника је главна каракретирстика у земљама Балкана које су спровеле пописе, наводи наша саговорница.

"Ако посматрамо резултате, чак и са овим импутираним вредностима, демографска ситуација у Србији је слична или тек нешто повољнија него у региону", истиче Лакчевић.

Следеће године, додаје она, видећемо и резултате пописа које ће спроводити Црна Гора, Албанија и привремене институције на КиМ.