Србија и Балкан
Колико жртава заправо има: Хоће ли Србија коначно побројати страдале у НАТО агресији
Формирање комисије за попис жртава НАТО агресије најављивано је више пута, али никада није спроведено у пракси. Први пут о томе је говорио председник Србије Александар Вучић 2020. године
Прошло је четврт века, а Србија још нема пописана имена свих који су страдали у НАТО агресији. Потпредседник Владе у техничком мандату Александар Вулин најавио је да ће та неправда бити исправљена. Очекује да ће у наредних неколико недеља бити формирана Комисија са задатком да утврди тачан број страдалих и попише њихова имена.
"Влада ће, надам се, за неколико седница, исправити велику неправду за коју смо сами криви, јер немамо прецизан попис свих који су страдали од НАТО агресије. Очекује се формирање комисије која ће се бавити тиме, да бар пред историјом сачувамо имена мученика. Не знамо све који су убијени у Јасеновцу, Првом и Другом светском рату, а ово бар можемо да урадимо", рекао је Вулин.
Формирање комисије за попис жртава НАТО агресије најављивано је више пута, али никада није спроведено у пракси. Први пут о томе је говорио председник Србије Александар Вучић 2020. године. Идеја је била да се комисија формира и да почне са радом до 24. марта те године, до годишњице бомбардовања. Предлог је тек 2021. године стигао у парламент, али га Скупштина Србије није усвојила.
Војска и полиција су избројале своје жртве, али се број цивилних жртава процењује. Међутим, не постоји јединствена база података и имена жртава се не знају. Током 78 дана НАТО агресије убијен је 1.031 припадник војске и полиције, а број цивилних жртава се процењује на око 2.500, а око 6.000 је рањено.
НАТО агресија на СР Југославију је почела 24. марта 1999. године и током 11 седмица бомбардовања готово да нема града у Србији који се није нашао на мети. Операција је названа "Милосрдни анђео". НАТО је извршио 2.300 удара и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених обогаћеним уранијумом.
Историчар Срђан Граовац каже да Србија има пословично лош однос према својој прошлости, посебно према жртвама.
"Ми ништа нисмо побројали. Не знамо колико је људи страдало у Јасеновцу, колико је страдало у НДХ, не знамо број жртава из Првог светског рата, колико је људи страдало по логорима широм Аустроугарске. Ми имамо пословично лош однос према сопственој прошлости, а нарочито према тим несрећним људима који су невино страдали или положили животе за своју земљу", рекао је Граовац за РТ Балкан.
Додаје да се у Србији не негује култура сећања и да је то кључни проблем. Не искључује могућност и да постоје страни притисци, али наглашава да је то мање важно од наше неодговорности.
"Ми тек сада исправљамо неке грешке из Другог светског рата што се тиче НДХ, снимамо филмове, а то је закашњење од 70, 75 година. Наравно, било је ту и политичких разлога зашто је то тако. Данас се доста чини да покушамо да то исправимо", рекао је он.
Истиче да је велика ствар што се променио наратив што се тиче НАТО бомбардовања.
"Ми смо 2000. године имали наратив који је био ужасан, да се бомбардовање минимизирало, правдало и да се називало 'интервенцијом'. Наратив је данас промењен и то 'злочин', 'брутална агресија' и кршење свих норми међународног права. Чињеница је да за то нико није одговарао и зато морамо стално подсећати јавност", рекао је он.
Истиче да смо за неодговорност према сопственој прошлости сами криви, а не спољни фактор, стране силе.
"Спољном фактору би више сметало мењање наратива, а ако смо ту направили искорак велики онда је ово за њих мање битно", рекао је он.
Историчар Бојан Димитријевић појашњава да су први извештаји о страдалима урађени 1999. године, да је војне жртве пописала Војска, а полицијске и цивилне жртве пописао МУП Србије.
"Ту нису пописани Албанци, који су били у статусу побуњеника или цивила са нејасним статусом. Њих је пописао Фонд за хуманитарно право, истражујући ту тему на КиМ", навео је он за РТ Балкан.
Бомбардовање је трајало од 24. марта до 10. јуна и уништен је велики део инфраструктуре у земљи, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Све заједно, процењује се, око 50 одсто производних капацитета Србије.
Разорено је или оштећено око 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
