Шта ако Интерпол стави Додика на потерницу: У које ће земље смети да иде без страха од хапшења

Одлуку о томе да ли ће особу, која се налази на црвеној Интерполовој потерници и борави на њеној територији, ухапсити или не, доноси власт те државе. 

То значи да би председник Републике Српске Милорад Додик и председник Скупштине РС Ненад Стевандић, уколико Интерпол прихвати захтев Сарајева да их стави на потернице, смели да путују само у пријатељске земље како би били сигурни да неће бити ухапшени. 

"Земље чланице примењују своје законе у одлучивању да ли ће да ухапсе особу за којом је расписана црвена потерница. Интерпол не може натерати органе за спровођење закона у било којој земљи да ухапсе некога. Свака земља чланица одлучује коју правну вредност даје потерници", наводи се на сајту Интерпола у објашњењу како државе чланице треба да поступају "уколико се бегунац нађе на њиховој територији". 

Такође, чак иако ухапси некога, држава домаћин одлучује хоће ли га изручити земљи која га тражи или не. 

Наш избор

Интерпол за РТ Балкан о потерници за Додиком: Питајте Сарајево

Сарајево је поднело захтев Интерполу да се Додик и Стевандић ставе на "листу тражених", јер се нису одазвали позиву Суда БиХ који их тражи због наводног кршења уставног поретка, па су за њима расписали домаће потернице. 

Овај потез власти БиХ је јасан политички обрачун, али је и кршење правила Интерпола. 

"Црвене потернице се издају за бегунце које се траже за кривично гоњење или за издржавање казне у вези са тешким кривичним делима као што су убиство, силовање и превара. Члан 83 Интерполовог Правилника о обради података утврђује посебне услове за шта не могу бити расписане потернице. То су кривична дела која покрећу питања у неким земљама у вези са нормама понашања или културе. На пример, проституција или кривична дела која се односе на нарушавање части. Такође, кривична дела која се односе на породичне односно приватне ствари. На пример прељуба, бигамија, полигамија или хомосексуални односи. Ту спадајау и кривична дела која проистичу из кршења закона или прописа административне природе или проистичу из приватних спорова, осим ако је криминална активност усмерена на олакшавање тешког кривичног дела или се сумња да је повезана са организованим криминалом. На пример, саобраћајни прекршаји, клевета...", пише са сајту Интерпола. 

Гујон упутио протестно писмо турској телевизији због серије о Насеру Орићу

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је да је Београд упутио Генералном секретаријату Интерпола протестну ноту, јер је у захтевима за расписивање међународних потерница за Милорадом Додиком и Ненадом Стевандићем прекршена забрана спровођења активности које имају политичку, војну, верску или расну позадину из Статута те организације.

"С обзиром на чињеницу да је реч о српским држављанима, Интерпол Београд је упутио Генералном секретаријату Интерпола протестну ноту јер је у захтевима за расписивање међународних потерница прекршен члан 3. Статута Интерпола, према којем је "строго забрањена било каква активност или интервенција у питањима или случајевима који имају политичку, војну, верску или расну позадину", истакао је.

Адвокат председника Републике Српске Милорада Додика Горан Бубић припремио је захтев за брисање потернице који ће послати Комисији за контролу досијеа Интерпола, у случају да ова међународна институција прихвати захтeв из Сарајева.

"Издавање потернице било би политички мотивисано, што би аутоматски било кршење Статута Интерпола. Председник Српске није починио никакво кривично дело. Он је потписивањем указа на законе које је изгласала Народна скупштина, за шта се политички мотивисано терети, само обављао уставну функцију председника Републике. Јасно је да се позвао на члан 3 Статута Интерпола којом је забрањен, између осталог, и прогон по политичкој основи", истакао је Бубић за РТРС.

За Харадинаја и Орића потерница не важи

Дискреционо право државама да одлучују о хапшењима и изручењима често је ишло на штету Србије. Тако су, на пример, Словенија и Француска хапсиле бившег лидера терористичке ОВК Рамуша Харадинаја, а на основу потерница Интерпола на захтев Београда, због ратних злочина, али су одлучиле да га не изруче. 

Тужилаштво у Београду расписало је међународне потернице за ратним командантима Сребренице Насером Орићем и Хакијом Мехољићем у фебруару 2014. године због сумње да су починили ратни злочин над српским становништвом у Сребреници 1992. године у селу Залазје у Доњим Поточарима. Орић је ухапшен у Швајцарској годину дана касније и наравно пуштен. 

Тешко је поверавати да ће се западне државе овако пријатељски понашати и према Додику, уколико се нађе на потерници.