Има 101 годину, била гост Милановића на инаугурацији, а сада је тражи и суд

Партизанка Вјера Андријић има 101 годину, учествовала је у биткама на Сутјесци и Неретви, била гост на недавној инаугурацији код председника Хрватске Зорана Милановића, а сада мора и на суд. 

Сплитско Жупанијско државно тужилаштво тражило је да се Вјера, која је учествовала у борбама у Широком Бријегу 1945. године, испита због "ратног злочина и убиства фрањеваца након освајања самостана у овом месту", преносе хрватски медији.

"Ми смо заробили 5-6 попова колико је било, били су сви, хвала Богу у мантији, имали су крст, а висио им је и митраљез у руци – са црквом смо имали посла", казала је Вјера Андријић пре неколико месеци за Вида ТВ.

Она је затим саслушана, али у својству грађанке и рекла да се не сећа детаљно догађаја, а сада ће њена изјава бити узета као доказни материјал. 

Јурај Крстуловић из Заједнице антифашиста рекао да је од много сведока чуо о "наоружаним фратрима".

"Најжешћа тачка отпора била је самостан, тамо су се борили уз немачке и усташке војнике и фратри. Они су били једнако наоружани као и сви други, а самостан је био претворен у готово неосвојив бедем", објаснио је Крстуловић улогу Католичке цркве за време Независне државе Хрватске. 

Андријић, која је рођена 1924. године, изјавила је новинарима да је након инаугурације код Милановића остала мало дуже на Пантовчаку како би "с председником овековечила свој живот". 

"Кад сам дошла овде, сада сам сву своју младост и све заокружила с председником којег сам желела да видим. И то сам једно задовољство испунила. Желела  сам да се захвалим председнику и да му кажем да сам срећна што сам овде, а и он је захвалио мени. Ратне су биле године, од 1942. прошла сам Неретву и Сутјеску и мислим да сам ја једина овде која сам остала. Мени је једино жао да ја немам својих другова с којима бих могла данас овај догађај поделити", рекла је Андријић после свечаности код председника. 

О намерама суда са саслушава Вјеру, Милановић је иронично рекао:"Алал вера." 

"Видео сам прилог и мислим да је госпођа, у том надуго и нашироко монтираном прилогу, могла изразити некакав жал према људима који су недвојбено ликвидирани, али то је наша повест. У најновијој повести немамо превише ствари којима се можемо безусловно поносити и које су савршене. Свака је маркирана или зашприцана некаквим убиством, мање или више масовним. Неко је радио ово, па убио и православне свештенике. Неко је два дана пре капитулације убио 1.000 заробљеника у Јасеновцу. Дакле, није ту било пуно човечности", додао је Милановић.