Седница о КиМ у Њујорку: Србију представља Ђурић

Министар спољних послова Марко Ђурић представљаће данас Србију на седници Савета безбедности Уједињених нација у Њујорку, на којој ће бити разматран Извештај генералног секретара УН Антонија Гутереша о раду УНМИК-а за период од септембра претходне до марта ове године.

Ухапшени Срби у Ђаковици и Призрену: Приштина тврди да су међу њима српски официри

Седница ће почети у 21 час по српском времену, а заказала ју је француска мисија која је 1. априла преузела председавање СБУН.

Министар Ђурић обратиће се на седници, као и представници земаља чланица СБ, а представница генералног секретара Уједињених нација и шефица УНМИК-а Каролин Зијаде ће представити извештај.

На КиМ су у 2024. години била 124 етнички мотивисана инцидента, а од почетка ове године 33.

Последња два инцидента догодила су се 2. априла када је особа са фантомком на глави у току ноћи ушла у порту храма Успење Пресвете Богородице у Ораховцу и поцепала заставу Српске православне цркве, као и 6. априла када је косовска полиција привела 16 српских ходочасника у Ђаковици и Призрену.

Власти привремених приштинских институција 26. марта нису дозволиле министру здравља Златибору Лончару да уђе на Косово и Метохију где је требало да посети здравствене установе.

Почетком године, други дан Божића, тзв. косовска полиција упала је у просторије Пореске управе у северном делу Косовске Митровице и избацила раднике који су били на својим радним местима, као и у канцеларије "Дунав осигурања" и конфисковала документа и материјал.

Косовска полиција је 15. јануара упала и затворила око 35 српских институција јужно од Ибра међу којима су привремени органи, општине, центри за социјални рад и пословнице "Поште", а 21. фебруара косовска полиција упала је у центре за социјални рад у све четири српске општине на северу КиМ и истерала запослене са својих радних места.

Министар Ђурић разговарао је 24. марта са шефицом УНМИК-а Зијаде о ситуацији на КиМ и предстојећој редовној седници Савета безбедности УН о раду УНМИК-а.
Ђурић је констатовао да је шестомесечни период на који ће се односити најновији извештај био обележен наставком једностраних акција Приштине против српског народа на Косову и Метохији и бројним инцидентима и изразио очекивање да ће нови извештај о раду УНМИК-а детаљно говорити о томе.

Брнабићева са члановима Парламентарне скупштине НАТО: Приштина охрабрена на даље једностране потезе

Шеф српске дипломатије је истакао да је веома важно да седнице Савета безбедности УН на којима се разматрају извештаји о раду УНМИК-а остану отворене за јавност, јер постоји потреба да се шири међународни аудиторијум упозна са изазовима на терену, саопштило је тада Министарство спољних послова.

Ђурић је навео да Београд остаје јасно опредељен за изградњу мира и стабилности на Косову и Метохији и констатовао да ће успех тог процеса умногоме зависти од тога кога ћемо у предстојећем периоду имати за саговорника са стране Приштине.

Министар Ђурић је саговорницу упознао и са позицијама Србије по питању трилатералног споразума Хрватске, Албаније и Приштине о безбедносној сарадњи, који, како је упозорио, изазива оправдану забринутост и не доприноси поверењу и стабилности у региону.

Такође, представници Српске листе, потпредседници Драгиша Миловић и Игор Симић, састали су се 26. марта са шефицом УНМИК Зијаде и указали на очигледан наставак институционалног насиља над Србима, па чак и на малолетницима и деци српске и бошњачке националности коју су недавно пребили и неосновано лишили слободе припадници тзв. косовске полиције. Указано је и на чињеницу да је од српског народа отет један мандат у Скупштини у Приштини и да га је режим у Приштини дао Ненаду Рашићу, то јест Куртијевом Самоопредељењу.

Симић о изборном инжењерингу: Курти гура Рашића у парламент, добио је гласове у Качанику и Србици

Указано је на притиске које приштинске институције врше над Србима, као и да се неосновано упада у привредне субјекте, Срби хапсе за ратни злочин без доказа, а нападачи на Србе пролазе по правилу некажњено.

Зијаде је крајем фебруара изразила забринутост поводом затварања институција које финансира Србија на северу АП КиМ.

"Зијаде је забринута због затварања канцеларија које финансира Србија на северу Косова и негативног утицаја на свакодневни живот људи који се ослањају на ове услуге као подршку од критичног значаја", навео је УНМИК.

Припадници тзв. косовске полиције упали су претходно у центре за социјални рад на северу АП КиМ, а директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић изјавио је да је насилним упадом у центре за социјални рад у све четири општине на северу АП КиМ, премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти директно ударио на најосетљивије и најугроженије категорије Срба у АП КиМ, кориснике различитих социјалних давања, односно да је наставио са политиком насиља према Србима
у АП КиМ.

Реч је о готово 9.000 корисника социјалне помоћи, дечијег додатка, једнократних помоћи, помоћи и неге другог лица, којима ова примања живот значе. На претходној седници одржаној 30. октобра Србију је, такође, представљао министар Ђурић, који је тада затражио брзу реакцију СБ после низа једностраних и опасних мера Приштине.

Тачка на резултате избора на Космету: Курти успео да отме мандат Српској листи

Ђурић је нагласио тада да кршење људских права и једнострани потези режима премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија стварају климу страха и нестабилности и истакао да је насиље над Србима у АП КиМ ескалирало и достигло алармантан ниво.

Од усвајања Резолуције 1244 СБ УН, 10. јуна 1999. године, СБУН је до 2018. о АП КиМ расправљало четири пута годишње, од 2019. три пута, а од 2020. те седнице се одржавају два пута годишње - у априлу и октобру.

Мисија привремене управе Уједињених нација на Косову позната као УНМИК, основана је са циљем да помогне да се успоставе услови за миран и нормалан живот свих становника Косова и Метохије.

УНМИК је основан у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 донетом 10. јуна 1999, која је такође потврдила суверенитет и територијални интегритет СР Југославије, односно Србије над Косовом и Метохијом.