На седници Савета безбедности Уједињених нација на којој је разматран извештај шефице УНМИК-а, Каролин Зијаде о стању на Косову и Метохији амбасадор Русије при УН Василиј Небензја позвао је да се Унмику не смањује буџет и да се састанци о КиМ не проређују, док је амерички дипломата Џон Кели затражио управо супротно: постепено укидање Унмика, али и да будући састанци о КиМ буду иза затворених врата.
Небензја је позвао да Приштина одмах прекине са шовинистичким понашањем према српској мањини, док је Кели истакао да је коначни циљ дијалога Београда и Приштине мора бити међусобно признање, што је добро познати став Запада.
Претходно, на седници се обратио министар спољних послова Марко Ђурић. Он је изјавио да Уједињене нације морају да спрече кампању Аљбина Куртија да Срби на Косову и Метохији "пате и плате" непокорност самозваним властима у Приштини.
У говору на редовној седници Савета безбедности УН у уторак, Ђурић је подсетио на 124 етнички мотивисана напада у јужној српској покрајини током 2024, прогон Срба и северно и јужно од Ибра, и отимање једног мандата на недавним изборима за привремене институције као примере Куртијевог деловања.
Он је истакао да је од успостављања међународног присуства у покрајини забележено је 9.530 етнички мотивисаних инцидената.
"Само у извештајном периоду догодила су се 63 таква инцидента — а у 25 случајева директно су умешани припадници тзв. косовске полиције. Ово није суживот, ово је репресија ", навео је Ђурић.
Он је описао тобожњу мултиетничку демократију привремених приштинских институција на Косову и Метохији као "пажљиво неговану илузију", док се стварна ситуација погоршава из дана у дан, а Срби за то плаћају цену.
Ђурић је у три наврата споменуо злогласну изјаву Аљбина Куртија да Срби морају да "пате и плате" због свог пркоса Приштини.
Куртијева репресија мора да стане, пре него што нанесе ненадокнадиву штету Србима и дестабилизује цео регион, инсистирао је Ђурић.
Српски министар подсетио је УН и да је преседан једностраног проглашења независности "Косова" из 2008. створио многе проблеме на које је Београд већ тада упозоравао, позивајући УН да своја правила примењује "доследно и једнако за све".
Србија подржава дијалог али он мора бити заснован на поверењу, које тренутно не постоји, закључио је Ђурић.
"Верујемо да је у овом моменту потребна нова снага и енергија која ће оживети дијалог, који већ дуже време нема стварног напретка и резултата. У том смислу, нови специјални представник Европске уније за дијалог Београда и Приштине нема нимало лак задатак, али зато има нашу пуну подршку да у овим тешким околностима учини све што је у његовој моћи да успостави неопходно поверење између свих страна у процесу", закључио је Ђурић.
На крају излагања он је истакао да све о чему је данас говорио мора бити аларм за међународну заједницу.
"Куртијев режим мора бити заустављен у његовој самопроглашеној мисији да - Срби морају да пате и да плате", закључио је Ђурић.
У свом извештају Савету безбедности, шефица УНМИК-а Каролин Зијаде споменула је потребу да се истражи сексуално узнемиравање Српкиња на северу покрајине и пронађу виновници напада на канал Ибар-Лепенац. Такође је критиковала затварање српских институција на северу Косова и Метохије и споменула недавно хапшење 16 српских ходочасника у контексту напада на Српску православну цркву.
Она је подржала дијалог о нормализацији односа и позвала на уздржавање од једностраних потеза и конструктивно решавање проблема.
На седници се обратила и министар спољних послова привремених приштинских институција Доника Гервала Шварц која је затражила укидање Унмика, оштро оптужујући мисију светске организације да "изврће чињенице везане за напредак који су постигле власти у Приштини".
Она је навела да Унмик заварава Савет безбедности и погрешно интерпретира низ судских процеса, укључујући и суђења у одсуству.
У познатом маниру Приштине, Гервала је оптужила Београд да је организовао "паравојне јединице" које су упале на КиМ и затражила изручење Милана Радојичића. Гервала је навела и да Вучићевим режимом није задовољна ни српска јавност, помињући велике протесте и студентске блокаде у Србији.
"Београд извози нестабилност, Приштина извози стабилност. Остајемо привржени подршци Украјини у рату против Русије", закључила је Гервала Шварц.
На њен говор, директно се осврнуо амбасадор Русије при Уједињеним нацијама Василиј Небензја који га је назвао низом лажи, рекао да би јој требало указати на правила понашања и манире у овој сали.
Небензја је говорио о "шовинистичкој политици режима Аљбина Куртија према Србима", набрајајући гашење српских институција, експропријацију земљишта, притварања, судске поступке, као и повећање броја злочина против Срба и њихове имовине, као неке од примера тога.
Руски дипломата подсетио је да су изборе на КиМ обележили покушаји да се Српска листа избаци из учешћа у њима, као и да Приштина упорно избегава своју обавезу формирања Заједнице српских општина.
"Шокирани смо како представници ЕУ инсистирају на некаквом вербалном договору (Охридски споразум) који је уствари покушај да Београд призна дефакто независност Косова. ЕУ није поштени посредник у дијалогу, а тренутна ситуација показује да ЕУ није у стању да контролише Приштину", истакао је Небензја.
Како је додао, уместо да решавају проблеме, на КиМ се сада најављује завршна фаза оснивања тзв. косовске војске, што представља најгрубље кршење Резолуције 1244.
"Посебно смо забринути због споразума Загреб, Тирана, Приштина, а Курти отворено говори о антисрпском карактеру и најављује повећање војног буџета. Приштина мора да престане са репресијом", истакао је Небензја.
Напоменуо је и да се руска страна противи смањењу буџета Унмика и сматра неопходним да се одржавају редовне седнице о КиМ у Савету безбедности УН.
Амерички амбасадор Џон Кели позвао је на постепено укидање Унмика, наводећи да је Вашингтон решен да смањи непотребне трошкове.
"Унмик је мировна мисија без мировних снага која 85 одсто буџета троши на плате запослених", рекао је Кели.
Затражио је да будући састанци о КиМ буду одржавани једном годишње и иза затворених врата како би се избегли непродуктивни наступи.
"Коначни циљ две стране мора бити међусобно признање", закључио је амерички амбасадор.
Са таквим ставом по питању Унмика, није се сложио ни кинески амбасадор при УН Генг Жуанг који је истакао да Унмик игра важну улогу у промовисању међуетничког помирења и све стране га морају подржати у испуњавању мандата.
Он је указао да је Приштина затворила низ српских институција, угрозиле животе косовских Срба, тврдећи истовремено да се залаже за спуштање међунационалних тензија.
Кина је привржена одредби из Резолуције 1244 којом се предвиђа обострано прихватљиво решење, рекао је кинески амбасадор.
Француска подржава наставак мандата Унмика, рекао је француски амбасадор Жером Бонафонт, иначе председавајући седницом. Он је истакао да Срби треба да се врате у приштинске институције, али да истовремено сматра да починиоци напада у Бањској треба да буду приведени правди.
У завршном обраћању, министар Ђурић осврнуо се на говор Гервале Шварц истичући да је забринут и огорчен јер нисмо чули ниједну реч о дијалогу, већ оптужбе на рачун српске владе и Унмика који су неприхватљиви и шаљу лошу поруку, како је истакао.
"Србија је јасно осудила нападе у Бањској и на канал Ибар Лепенац. Увреде Гервале против српског руководства неће допринети унапређењу односа, иако поздрављам интересовање госпође Гервале Шаврц за унутрашњу политику Србије", рекао је у ироничном тону Ђурић.
Он је додао и да је Србија оправдано забринута у вези са потписивањем војног споразума Загреба, Тиране и Приштине и како је навео то је слање поруке Приштине да не желе смиривање односа у региону.
"Скрећем пажњу СБ да је у врло осетљивом тренутку споразум о војној сарадњи склопљен без консултација са Србијом, према Резолуцији 1244 Кфор је једина војска дозвољена на КиМ", рекао је Ђурић.