Срђан Гарчевић у "Релативизацији": Наш проблем је склоност ка поларизацији

У емисији "Релативизација", Љиљана Смајловић угостила је блогера и новинара Срђана Гарчевића, уредника и оснивача подкаста "Покретачи" са којим је разговарала о томе шта се променилом доласком друштвених медија и какав они имају утицај на друштво, о инфоратницима, професионално менаџерском слоју, као и о студентским протестима.

Срђан Гарчевић рекао је да себе сматра новинаром, али да је економиста по струци, нагласивши да је неко време радио у стратешком консалтингу у Лондону. Истакао је да је радио прво као фриленсер, те да је сарађивао са БИРН-ом и порталом "Око", нагласивши да сада има своје две платформе - блог и подкаст.

Говорећи о инфоратницима, Гарчевић каже да смо сви постали инфоратници јер сви хтели или не хтели учествујемо у медијима.

На питање придржава ли се традиционалних новинарских стандарда, он је рекао да мисли да су ти стандарди били мртви када се он родио 1988. и да су на неки начин били коришћени да се донекле интенције аутора и целе машинерије иза њега "оперу тим стандардима", које, на жалост, како му се чини, нико није поштовао.

Смајловић је рекла да смо "сви учествовали у представи где су новинари, тобоже нека објективна, несврстана бића која се понашају само према занатским стандардима, искључују своје личне интересе, мишљење и само разговарају у јавном интересу и све тачке гледишта подвргавају истом кртичком светлу".

"Онда смо открили да сви служимо неком статусу кво, некој машинерији", приметила је она и упитала Гарчевића шта се променило са његовом генерацијом и појавом друштвених медија.

Како је рекао, с обзиром да је економиста, најлакше му је да то интерпретира из економског угла, нагласивши да су трошкови производње медија драстично пали.

"Сада можете да имате изузетну емисију са малим бројем људи, са неколико фото-апарата, док је раније био потребан велики студио. Трошкови дистрибуције су мањи, окачите нешто на 'Јутјубу' или на 'Рамблу' и можете да имате одређену публику. То је ослободило медије и дозволило људима који су имали неке инокосне погледе и нису јасно били профилисани у ширим интересима да утичу на медије", сматра он.

Додаје да је то свакако донекле био и његов циљ, пре свега да се Србија представи у неком другом смислу.

Говорећи о утицају друштвених медија Смајловић и Гарчевић поменули су Кони кампању, када се, према његовим речима, цео свет бавио ситуацијом у Африци.

"Кони је био ратни вођа у Африци, који је оптужен за ратне злочине. Била је једна велика кампања како би се он привео правди и то је организовао човек који је био део једне дигиталне маркетиншке агенције", објаснио је Гарчевић додајући да је то била кампања али и показатељ колико људи желе да имају неки други начин ангажовања у политици, у медијима ван гласања, куповине новина или гледања ТВ-а.

Смајловић је оценила да је успех усталасати јавно мњење, да људи помисле да је за њих битно нешто што за њих није битно и да ту нешто могу да допринесу, те да су то управо ствари које су промениле начин вођења политике.

Гарчевић је нагласио да је то помогло адвертајзинг индустрији да се етаблира, поготово код дигиталног адвертајзинга и створило је доста разних инфлуенсера, између осталог и политичких.

Истакао је и да се технологија променила, а да је психолошки све остало исто.

"Као што видимо протеклих неколико месеци у Србији, људи воле да буду ангажовани, поготово из професионално менаџерског слоја", сматра он.

Каже да људи дефинитивно имају жељу да свет учине бољим и један од начина је то, што им се даје могућност да се осете делом нечег већег - кроз петицију, шеровање, излазак на улицу...

Говорећи о студентским протестима, он је истакао да поред дела са надстрешницом, што је свакако ужасно, и свакако је пољуљало веру у развојни потенцијал тренутне власти и уопште начин на који се води држава, да он сматра да овде тиња незадовољство због неукључености професионално менаџерског слоја у вођење државе.

"Студенти, образовани људи више немају ту моћ у друштву као што су имали раније", објаснио је.

Сматра и да професионално менаџерски слој нема толиког утицаја у Србији, као што има у доста бирократизованијим земљама, као што су земље ЕУ и додаје да не мисли на људе које називамо "елитом", већ да користи термин који је "популаризован" 70-тих.

"То је слој између крупне буржоазије (власника капитала) и радничке класе", рекао је Гарчевић.

Сматра да је њихова улога у протестима да дају смисао у друштвеним променама, покретима.

Говорећи о његовом посту где је написао да треба бити неутралан и нападу на њега на друштвеним мрежама, он је рекао да не треба очекивати да вас други људи разумеју на начин на који ви сами себе разумете.

Смајловић га је питала да ли су у праву ту инфоратници.

"Свакако то има смисла за њихове интересе, сматрам да је то последица вере да су ово егзистенцијални сукоби. У Србији је већ 40-так година култура једног дела јавности да сматра сваког ко стоји на путу њихових интереса као аутоматског непријатеља, што мислим, да је довело до огромних проблема у нашој култури и друштву", рекао је Гарчевић.

Смајловић је рекла да "најодвратнији" коментар на његов пост који је прочитала то да се може бити неутралан у сукобу Израела и Хамаса али не може у Србији.

"Ситуација је таква да треба одвојити различите политичке стратегије и одређене путеве и мислим да бланко подршка неком покрету није у мом карактеру. Волим да релативизујем, да шире проматрам и да конципирам ствари у смислу конкретних интереса и групација", истакао је Гарчевић рекавши да у Србији нису само две опције, те да њих има небројено и наш велики проблем код друштва је склоност ка поларизацији.

Наглашава да оно што је добро на друштвеним мрежама је разноликост, зато што можете, истиче, да схватите људе из којих постулата долазе и њихове интересе.

По његовом мишљењу постоји више врста неутралости, нагласивши да је неутралност аутентична позиција.

"Врло вредно је у томе да постоји глас који не говори једно или друго и мислим да је баш неутралност баналан појам, да је аутентичност и прихватање сопственог погледа као валидног и сопствених интереса као валидних нешто што је једини пут ка томе да створимо боље друштво а не да потпадамо под једне или друге утицаје и да будемо искључиви и врло често и контра сопственим интересима", нагласио је.

Каже да су друштвене мреже учиниле то да је лакше да мржњу само започињемо и учествујемо директније, а са друге стране оне су ослободиле шансу да људи кажу оно што мисле.