Србија од БиХ тражи одговор о судбини 219 особа несталих на подручју Босне и Херцеговине током рата деведесетих година, а на том списку је и 59 грађана Србије и припадника бивше Југословенске народне армије.
Реч је о особама којима се траг изгубио током повлачења из Сарајева и Тузле 1992. године, на подручју Мостара, Купреса, Бихаћа, као и у другим крајевима БиХ, пишу "Вечерње новости".
Руководилац Групе за нестала лица на територији бивше Југославије из Комесаријата за избеглице и миграције Србије Маја Васовић рекла је да Србија има легитиман интерес за решавање судбина несталих лица.
Она је објаснила да треба имати у виду да њихове породице живе у Србији као избеглице и да су преко Црвеног крста Србије поднеле захтеве за тражење својих најмилијих о којима не знају ништа.
"На српској листи налази се и 31 особа нестала на територији БиХ, током оружаног сукоба у Хрватској. Њихов нестанак углавном је везан за логор Лора у Сплиту, Мостар и Ливно", навела је Васовићева.
Према њеним речима, до сада је у сарадњи са надлежним телима за тражење несталих лица у БиХ решено 213 случајева, а преузети су посмртни остаци 40 особа са листе тражења Србије.
Органима у Сарајеву предати су посмртни остаци 173 особе које су биле сахрањене у Србији, па есхумиране.
Председник Комисије Србије за нестала лица Вељко Одаловић рекао је да је у застоју сарадња са Хрватском, када је реч о несталим лицима. Он је подсетио да је на билатералном састанку са радним телом Владе Хрватске за нестале у рату, у октобру 2020. године, предложио одржавање трилатералног састанка који би укључио и Сарајево.
Према његовим речима, теме би биле евидентирање свих несталих и решавање 4.000 случајева неидентфикованих посмртних остатака у мртвачницама широм региона, али до састанка још увек није дошло.