Прошло је 80 година од пробоја јасеновачког логора, једног од најстрашнијег казамата смрти на простору Европе, али о овој трагичној епизоди и даље се зна само неколико чињеница: да су се логораши организовали, кренули у пробој, и да је дошло до обрачуна са усташама, истакао је у интервјуу за "Политику" вршилац функције директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина.
"То је страдање библијских размера и неустрашива борба за голи живот. Српски народ је тих ратних година био и страдалнички и победнички народ", навео је Арбутина.
Нагласио је да је Музеј жртава геноцида у својој бази података успео да прикупи нешто мање од 660.000 имена жртава, а да су само у протеклој години успели да идентификују и допуне базу са више од 3.000 имена, нагласивши да је процес идентификовања и уписивања жртава у базу веома изазован.
"У том процесу морате да прегледате сву доступну литературу, архивску грађу, сведочанства, фотографије, личне записе, бројне сеоске, ратне, војне и друге хронике, сеоска гробља. Да би сте пописали жртве само једног села, потребно је издвојити неколико недеља, а понекад и месеци како бисте утврдили све жртве. А и тада нисте увек сигурни, нити можете бити, да су све жртве пописане", рекао је он.
Истакао је да су свако име, презиме, године старости, место рођења, место смрти, начин и лик убице битни.
"И зато често инсистирамо на идентитету жртве и идентитету убице. Од суштинске је важности да испричамо њихове приче које не смемо заборавити", указао је.
Објаснио је да архивска грађа која се чува у Музеју жртава геноцида броји неколико стотина хиљада докумената, а да значајну целину представљају сведочанства преживелих.
Арбутина је казао и да је један од циљева музеја да у догледном периоду једну од својих публикација посвети животу у логорима широм окупиране Краљевине Југославије и Европе, али и уопште том сегменту Другог светског рата.
Упитан како оцењује данашњи изглед и концепцију Меморијалног центра у Јасеновцу, навео је да мора пре свега да се разуме историјски контекст настајања тог меморијалног простора, нагласивши да је меморијал у време СФР Југославије нераскидиво био повезан са масовним стратиштем које се налази на другој обали Саве, у Доњој Градини, данас у Републици Српској, као и Меморијалним музејом на Козари.
"Поменута три локалитета чинила су јединствену целину која су на целовит и веродостојан начин представљала трагедију Другог светског рата и геноцид почињен над српским, јеврејским и ромским народом. Распадом социјалистичке Југославије долази и до промена у контекстуализацији и приказу Другог светског рата", рекао је Арбутина.
Указао је да је истицањем појединачних прича и судбина замагљено колективно страдање једног народа, односно, како каже, српског.
"Данас, када посетите музеј, а уколико нисте историјски потковани, тешко ћете стећи утисак да су на том простору током Другог светског рата масовно страдали припадници српског народа, а још теже ће схватити историјски контекст и геноцидну политику НДХ, која је на крају довело до геноцида почињеног над српским становништвом", поручио је он.
Коментаришући сарадњу између музеја и институција у Хрватској, а у циљу истраживања и чувања истине о страдању у Јасеновцу, Арбутина наводи да све док се не негира геноцид над српским народом и док постоји воља да се том проблему приђе објективно, одговорно и на научној основи, да ће музеј сарађивати са свим релевантним установама.