Током албанске власти на Косову и Метохији, од 1941. до 1944. године, протерано је готово сто хиљада Срба, око 10.000 је убијено, а њихова имовина је опљачкана или уништавана, подсећа историчар Милан Кољанин у разговору за РТ Балкан.
"У свему томе истакнуту улогу је имао и Џафер Дева, који је од пре рата био повереник немачке војне обавештајне службе", упозорава Кољанин на вест да су приштинске власти издвојиле 300.000 евра за обнову куће овог нацистичког злочинца.
На ову информацију јуче је реаговао и Музеј жртава геноцида, а директор ове установе Дејан Ристић упозорио је амбасадоре САД, Немачке, Израела и Шведске да се обновом Девине куће отворено глорификује један од осведочених ратних злочинаца током Другог светског рата.
Ристић је послао писма на адресе четири амбасаде, као и шефу Делегације Европске уније у Србији.
У њему је навео, како је саопштио Музеј жртава геноцида, да "читав овај поступак представља покушај заснивања процеса помирења међу албанском и другим неалбанским заједницама (у овом случају, српском, ромском и јеврејском) на чињеници да је за узор складног, толерантног и мирног међуетничког живота на подручју АП Косово и Метохија изабрана личност чија су дела током Другог светског рата била све само не покретачка сила дијалога међу заједницама".
Незабележени случај у Европи
Музеј жртава геноцида наводи да очекује да све релевантне државе и међународне организације реагују на отворене ревизионистичке поступке привремених власти у Приштини, а потоње позива да објасне да ли овим чином желе да поруче како ратни злочини почињени над Србима, Ромима, Јеврејима и другим неалбанцима заправо нису злочини већ пожељан облик понашања.
Истиче се и да се ради о до сада незабележеном случају у Европи, да се обнавља кућа која се везује за ратног злочинца.
"Сада већ потпуно очигледна и забрињавајуће истрајна намера привремених власти у Приштини са циљем нескривене глорификације најозлоглашенијих ратних злочинаца који су своја злодела вршили над припадницима српског, ромског и јеврејског народа, као и другим не-Албанцима на подручју Косова и Метохије током Другог светског рата, представља недопустив процес који изискује јавну осуду", пише у саопштењу.
Директор Центра "Симон Визентал" из Јерусалима Ефраим Зуроф изјавио је за Танјуг, реагујући на најаве из Приштине, да се ова институција доследно противи реновирању куће Џафера Деве, као и да почасти које су му додељене шаљу ужасну поруку и страшно вређају сећање на његове бројне жртве.
У ранијој изјави за РТ Балкан, Зуроф је оценио као веома разочаравајуће најаве да ће кућа нацистичког колаборационисте бити обновљена.
Три улице, плакат и "културна баштина"
Тај пројекат већ је једном заустављен почетком фебруара прошле године.
Партнер привременим приштинским властима на реконструкцији Девине куће тада је био Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Европска унија, који су се после оштре реакције српског Министарства културе, Музеја жртава геноцида и Центра "Симон Визентал", повукли из обнове.
У заједничком саопштењу, УНДП и ЕУ извинили су се јер су занемарили историјску позадину када су најављивали обнову куће као културног наслеђа.
Огласио се тада и министар културе тзв. Косова Хајрула Чеку наводећи да се обнавља "споменик", а не историја Џафера Деве. Његове речи пренео је у свом извештају и Ројтерс, чији се репортер на лицу места уверио да Џафера Деву "у Митровици и данас памте", да је на неколико метара од куће, зид украшен фотографијама "истакнутих људи" из града, укључујући Деву и премијера у ратној влади Реџепа Митровицу.
Новинар Ројтерса прошао је кроз три улице назване по Деви на Косову и Метохији, укључујући и једну у Приштини неколико стотина метара од немачке амбасаде.
Идемо даље
Да привремене приштинске власти неће тако лако одустати од свог "културног наслеђа" Хајрула Чеку је наговестио одмах по обустављању овог пројекта.
У интервјуу је поручио да ради на наставку обнове Девине куће и да тај пројекат треба да буде завршен уз подршку међународне заједнице, али и самог немачког амбасадора Јорна Родеа, који је јавно осудио обнову.
Европској унији и дипломатама је потребно време да разјасне своје дилеме, уверавао је тада Чеку и истакао да историјску дебату треба препустити професионалцима, а да "историјски споменик" треба заштитити.
Закључио је да би био "опасан преседан да се због мрачне историје не обнови културна баштина".
Иначе, кућа Џафера Деве налази се на листи заштићених споменика културног наслеђа привремених приштинских институција.
Великоалбански државни пројекат
Историчар др Милан Кољанин каже за РТ Балкан да оцена историјске улоге Џафере Деве у првом реду зависи од погледа на његов основни политички циљ: стварање велике албанске државе које би својим границама обухватала Албанију, делове Србије, односно Косово и Метохију и део Рашке области, делове Црне Горе, Северне Македоније и Грчке.
"Овај циљ је великим делом остварен током Другог светског рата, прво под патронатом фашистичке Италије, а после њене капитулације септембра 1943, под заштитом нацистичке Немачке. Данас се уједињење Албаније са Косовом и Метохијом сасвим отворено истиче као политички циљ не само у Приштини, него и у Тирани при чему се аспирације на остале поменуте области званично углавном изостављају. Стога се Девино деловање на стварању велике албанске државе у албанској јавности не сматра спорним. Ипак, и у албанској јавности се истиче да је он био сарадник нациста", каже Кољанин.
Он додаје да се мора истаћи да је великоалбански државни пројекат током Другог светског рата оствариван масовним насиљем и прогоном пре свега српског становништва на Косову и Метохији, као и Холокаустом, који је оствариван сарадњом немачких окупационих и локалних албанских власти.
"Готово сто хиљада Срба је протерано, а око 10.000 је убијено током албанске власти на Косову и Метохији у периоду од 1941. до новембра 1944, њихова имовина је опљачкана или уништавана. У свему томе истакнуту улогу је имао и Џафер Дева, који је од пре рата био повереник немачке војне обавештајне службе. Он је био на челу општинске управе у Косовској Митровици, која је била у саставу немачког окупационог подручја у Србији. У Новом Пазару је формирао одбор Албанског савеза на челу са Аћифом Бљутом (Хаџиахметовићем) преко којег је вршена интензивна албанизација локалних муслимана", објашњава Кољанин.
Хлеб и со
Дева је априла 1941. дочекао немачке окупационе трупе са хлебом и сољу, наводи наш саговорник, и формирао је локалну албанску жандармерију.
"Холокауст на Косову и Метохији отпочео је управо у Косовској Митровици депортовањем локалних Јевреја, као и Јевреја из Новог Пазара и Сјенице средином марта 1942. Пре тога су били изложени присилном раду, понижавању и пљачки што су организовале локалне албанске власти, по наређењу Деве. Јевреји су из Косовске Митровице депортовани у Јеврејски логор Земун на Београдском сајмишту и убијени у камиону-гасној комори. Међу њима је био и угледни митровачки лекар Нехамија Шенфајн, којем је Дева гарантовао безбедност и за то узимао новац од њега. И пред тога, др Шенфајн је са женом и две кћерке депортован у логор на Сајмишту и убијен", каже Кољанин.
Указује и да је Дева био активан у врбовању Албанаца за девету чету немачке диверзантске дивизије "Бранденбург", затим за злогласни пук "Косова" који је по његовом налогу починио бројне злочине не само на Косову и Метохији, него и у Албанији.
"Као поверљив човек нациста ушао је у албанску владу као министар унутрашњих послова после капитулације Италије септембра 1943. Био је на челу Друге призренске лиге основане 19. септембра 1943. која је прокламовала циљ формирање велике Албаније у чијем саставу би били и Скопље, Сјеница и Тузи крај Подгорице", наводи Кољанин.
Овај историчар подсећа да је Дева активно радио на формирању 21. СС дивизије "Скендербег", чији командни кадар су чинили Немци, а војнички састав Албанци, као и да је једна од првих акција дивизије је било хапшење Јевреја у Приштини по списковима локалних албанских власти.
"Њих 440 је похапшено 14.маја 1944. и депортовано у логор у Земуну на Београдском сајмишту, одакле су после нешто више од месец дана депортовани у нацистички логор Берген Белзен. После ослобођења Косова и Метохије, Дева је отишао Аустрију (Кицбил), а по окончању рата је живео у Египту. Коначно је отишао у Сједињене Државе и умро је у Сан Франциску 1978", каже Кољанин.
Девина галерија поред музеја холокауста
На сајту Јужне Митровице може се више прочитати о каквом је архитектонском бисеру реч када је у питању ова кућа, толико важна за културу подељеног града на Ибру.
Саградио је аустријски архитекта, чије се име не наводи, 1930. године за потребе "најистакнутије личности овог краја" Џафера Деве.
По стилу градње, кућа припада модерној западноевропској архитектури, наводи се даље, и једна је од првих овог стила у Митровици али и на Косову и Метохији уопште.
У фебруарском разговору за "Телеграфи" потпредседник Лиге историчара Митровице Енис Кељменди, уз оштре протесте што је стопиран пројекат реконструкције Девине куће и опажања да се радило о "истакнутом политичару" који је водио "албански рат" са идејом да отргне свој напаћени народ из канџи српских и југословенских власти, поменуо је да је и кућа јеврејског хирурга у Митровици саграђена у истом западноевропском стилу.
Он је тада изнео идеју која би тешко могла другачије да се одреди него као морбидна. Предложио је да се Девина кућа користи за симпозијуме о "нашој историји" и као галеријски простор, а да се обнови и кућа јеврејског хирурга и да буде "музеј холокауста".