Медијска операција ослобађања активиста: Има ли Србија право да штити свој уставни поредак

Прошла су два месеца откада је јавности обелодањен аудио-снимак, чију су аутентичност потврдили МУП и БИА, а на којем се чује група млађих активиста и чланова странака како планирају насилне акције на протесту 15. марта у Београду.

Како се могло чути на састанку који је 12. марта одржан у Новом Саду, активисти су планирали да "наметну идеју прелазне владе, али и да одређена група њихових људи повуче друге како би изазвали насиље, које би довело до грађанског рата".

Чуло се на том снимку и да би, осим у Скупштину Србије и друге институције, требало упасти и у Радио-телевизију Србије.

Од тада до данас, РТС је био блокиран 14 дана, опозиција је инсистирала на идеји прелазне владе, студенти су се ограђивали од уплива у политику, да би на концу затражили ванредне изборе.

Дакле, од намера које су се чуле на снимку није се одустало, али је макар спречено насиље. А да ли би тако било и да снимак није објављен у јавности пре протеста?

РТ Балкан сазнаје: Расписана потерница за активистима НВО "Став", актерима снимка из Новог Сада

Састанку су присуствовали чланови Покрета слободних грађана, групе "Став" блиске Динку Грухоњићу, групе "Свици", студенти: Мила Пајић, Дејан Багарић, Младен Цвијетић, Бранислав Ђорђевић, Марија Васић, Срђан Ђурић, Доротеја Антић, Јован Дражић, Лазар Динић, Ања Питулић, Давор Стефановић и Ладо Јововић.

Од 12 актера састанка, ван земље се налази њих шест, док је друга половина ухапшена. Њима је јуче продужен притвор још 30 дана, а осумњичени су да су извршили кривична дела припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије.

Ван земље су, како је РТ Балкан већ писао, шесторо активиста НВО "Став" који су 13. марта отпутовали у Дубровник. Реч је о студентима Мили Пајић, Браниславу Ђорђевићу, Ањи Питулић и Јовану Дражићу, као и о активистима Доротеји Антић и Дејану Багарићу.

За њима је Србија расписала потерницу.

Више јавно тужилаштво у Новом Саду подигло је оптужни предлог против свих 12 осумњичених, посебно ценећи тежину, природу и начин извршења кривичног дела, односно да су они осумњичени за кривична дела у вези са актуелним протестима студената и других грађана, тј. да су договарали и планирали да током протеста под слоганом "15. за 15" у Београду изврше кривично дело за које су осумњичени, те да је познато да протести студената и других грађана трају од почетка новембра 2024. године, при чему исти и даље трају, веће сматра да би они, уколико изађу на слободу, могли да поново кривично дело.

Иако су се и студенти и Покрет слободних грађана најпре оградили од планова активиста и чланова, председник ПСГ-а Павле Грбовић је чак путовао у Стразбур и од заменика Генералног секретара Савета Европе Бјорна Бергеа затражио помоћ за ухапшене чланове његове странке који су ухваћени како планирају насилну промену власти.

Како притисак споља, очигледно није уродио плодом, Грбовић је јуче на Иксу објавио име и презиме тужиоца који је затражио максималне казне за ухапшене активисте, ако и име судије који је донео одлуку о продужењу притвора.

Грбовић је отишао и корак даље, па је у истој објави написао и оптужницу и пресуду.

"И један и други одлично знају да је оптужница и правно и фактички неутемељена. И један и други знају да су докази прибављени на незаконит начин и да се не могу користити у поступку. И један и други знају да је мера притвора претерана и непотребна и да се иста сврха може остварити и блажом мером – кућним притвором", каже Грбовић.

Он је потом додао и "суптилну" претњу овим правницима, додајући: "Чисто имајте у виду да постоје неки људи који ово неће заборавити и да ће, понављам, ово зло једном проћи. Кад год то било, али проћи ће".

Њему су се придружили и студенти Правног факултета у Новом Саду који блокирају наставу који су објавили и списак других судија, тужилаца и чланова судског већа које су оптужили за политички прогон активиста.

Данас су као додатни притисак одржали протест испред испред зграде суда и тужилаштва у Новом Саду под паролом: "Данас они – сутра било ко".

У притвору је јуче штрајк глађу започела професорка социологије у гимназији "Јован Јовановић Змај" у Новом Саду Марија Васић, иначе чланица Покрета слободних грађана.

Поруку Васићеве из притвора пренео је Милан Чанак, иначе син ње и Ненада Чанка, који се на друштвеним мрежама махом јавља из Украјине где је отишао кад је почела Специјална војна операција. "Тражим ослобођење незаконитог притвора и ја ћу својим животом да протествујем против тога, јер милост не тражим нити бих вам је дала", наводно је поручила Васићева.

Питање из наслова да ли Србија има право да брани уставни поредак земље је наравно реторичко. У Уставу Србије, члану 5 јасно пише: "Недопуштено је деловање политичких странака које је усмерено на насилно рушење уставног поретка".

По Кривичном законику Србије, члану 309, ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије позива или подстиче да се силом промени њено уставно уређење, свргну највиши државни органи или представници тих органа, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Ко дело из става 1. овог члана учини уз помоћ из иностранства, казниће се затвором од једне до осам година.

Пред оптуженима да су припремали дела против уставног уређења и безбедности Србије је правни процес у којем имају прилику да докажу своју невиност и нико унапред не може да буде осуђен – ни оптужени, али ни судије које у овом поступку делују.