Православни верници који празнују по јулијанском календару данас обележавају Бадњи дан који најављује најрадоснији хришћански празник Божић.
Бадњи дан почиње рано ујутру сечењем бадњака који се са првим мраком уноси у кућу, а осим тога, обележава се литургијама и окупљањем породице за посном трпезом.
Назван је по сеченој грани храста – бадњаку, светом дрвету Словена.
То је последњи дан божићног поста, којим се верници припремају за прославу Божића којим се слави рођење Исуса Христа.
Бадњи дан и Божић су нераздвојни не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.
Народни обичаји око Бадњег дана су доста стари и до данас се доста њих изгубило или заборавило, у различитим крајевима обичаји се умеју разликовати у неким елементима, али и поред тога ипак постоји доста заједничких обичаја који су врло слични.
Један од њих је да се уз бадњак у кућу уноси и жито како би наредна година била плодна, али и слама чиме се приноси жртва духу Христа који је рођен на слами.
Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво, које се на Бадњидан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси У кућу.
Бадњак и слама симболи пећине
Бадњак симболички представља оно дрво, које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог.
Осим бадњака у кућу се уноси слама. Она симболизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио. Вечера уочи Божића Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар "Рождество твоје...", помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Вечера је обавезно посна.
Божић се празнује три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара. Људи се поздрављају речима: "Христос се роди!" и отпоздрављају: "Ваистину се роди!" Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења.
Положајник
На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник. Он симболички представља оне Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човек, који на Божић, и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.
Чесница
Рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Она се ломи на онолико делова колико има укућана Онај ко добије део чеснице у којој је новчић, по народном веровању, биће срећан целе те године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.
Поставља се питање како славити Божић данас, у измењеним условима живота, нарочито у урбаним срединама, где нема ни ватре ни огњишта, шуме, дрвећа и где је немогуће на високе спратове подизати велико дрво и сламу. Срби су Божић, исто као и крсну славу, славили у тешком ратним условима у рову, на стражи, на фронту, тим пре га је лакше славити у светлим, пространим, топлим и комфорним становима, у градским срединама Уместо великог дрвета у цркви се узме освећена гранчица бадњака и сламе.