СПЦ донела радикалне одлуке: Нови орден, нови празници, измењен и Устав?

Редовно заседање Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве завршено је у суботу, а СПЦ се данас огласила саопштењем.

Како се наводи, овогодишње заседање протекло је у атмосфери два велика јубилеја – 1.700 година од Првог васељенског сабора у Никеји и 850 година од рођења Светог Саве, првог српског архиепископа и просветитеља.

Комисија је припремила неколико предлога за проглашење светих и то за следеће личности: Никодим (Милаш), епископ далматински, са датумом празновања 4. октобра/21. септембра; Исповедник вере протосинђел Кирил (Цвјетковић), исповедник бездински и далматинско-бокељски, са датумом празновања 12. октобра/29. септембра; свештеник Михаило Барбић, парох кртољски, са датумом празновања 22/9. јануара; свештеник Илија Родић, са датумом празновања 9. маја/26. априла; преподобномученик Јован Стјенички, са датумом празновања 10. августа/28. јула сваке године; света и блажена Ана, мајка светог Василија Острошког, са датумом празновања 13. маја/30. априла; мученици решковачки пострадали од Турака 1688. године, са датумом празновања 4. маја/21. априла; преподобномученици и мученици рмањски, са датумом празновања 10. септембра/28. августа, и мученици гаравички и бихаћко-петровачки, са датумом празновања 27/14. јула сваке године.

Установљен је заједнички, јединствени спомен Сабора Светих Отаца који учише и који се учише речи Божјој и молитви на Православном богословском факултету у Београду - 6. фебруар/24. јануар, када ће се они прослављати заједно независно од њихових појединачних спомена. Исто тако установљен je и датум празновања Обретења моштију преподобног Јакова Туманског које ће се обележавати 21/8. октобра сваке године.

Посебна је пажња посвећена положају и проблемима Цркве, како у Србији и Републици Српској, тако и у суседним државама и у дијаспори. Као и ранијих година посебна пажња је посвећена извештају о стању у нашој јужној покрајни – Косову и Метохији. Надовезујући се на ову тему, а потврђујући нераскидиву везу са извориштем нашег духовног и националног идентитета, оличену у личностима наших светих владара, Сабор је установио и једно ново одликовање – орден Светог кнеза Лазара – које ће се додељивати члановима Цркве за опште заслуге.

Наш избор

Хектари земљишта или још нешто: Зашто Албанци поново нападају Високе Дечане

Пажња је усмерена и на унапређење организације Цркве у расејању, а како се наводи, нарочито у дијаспори, као и о завршетку правних и црквено-правних процеса у Сједињеним Америчким Државама и у Великој Британији. На исти начин Сабор је констатовао неопходност да се настави процес црквено-правног уједначавања и у правним системима других држава широм дијаспоре у којима наша Црква има своју јурисдикцију.

Сабор је такође анализирао тренутно стање и проблеме црквене просвете и донео одлуку о увођењу система четворогодишњег средњошколског образовања у српским православним богословијама које ће са применом започети већ од 1. септембра школске 2025/26. године.

Измењен Устав СПЦ?

Сабор је поклонио пажњу и питању измена и допуна 14. и 15. члана Устава Српске Православне Цркве који се тичу назива епархија и титулатуре епископа.

Занимљиво да се у саопштењу не наводи да ли је Устав промењен или је само о томе расправљано, као и на који је начин евентуално измењен, односно ко је добио нове титуле, иако су претходно црногорски медији навели да ће досадашњи епископ будимљанско-никшићки Методије понети титулу митрополита, што је до сада припадало само челнику Митрополије црногорско-приморске Јоаникију.

Наш избор

По узору на '45: Зашто су Црногорци извели митрополита Јоаникија на преки суд

У саопштењу се поново подсећају релевантне међународне институције на страдање православних хришћана у Украјини, Сирији, Палестини и код нас, на Косову и Метохији, апелујући притом на све који имају моћ да спрече даља крвопролића, мржњу, нетрпељивост, неправду и безакоње.

Током Сабора одржана је и седница Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару, којом приликом је примљен извештај овог тела о свим досадашњим радовима извршеним прилозима побожног народа и уз помоћ државе, као и о преосталим радовима неопходним да се изведу у години пред нама.

Како се наводи у саопштењу, у Светом Синоду мандат је престао митрополиту браничевском Игњатију и архиепископу горњокарловачком Герасиму, чиме ће они постати чланови заменици у наредном периоду.

Као чланови Синода у досадашњем мандату остају митрополит зворничко-тузлански Фотије и митрополит рашко-призренски Теодосије, а за нове чланове у предстојећем двогодишњем мандату изабрани су митрополит бачки Иринеј и епископ будимљанско-никшићки Методије.