Може ли Црна Гора, на мала врата, ипак добити нову владу без избора?

Да ли су сва врата за формирање нове владе Црне Горе и окончање политичке кризе у коју се ова земља све више заглибљује затворена три дана пред Божић, или је ипак, барем један прозор остао отворен?

Иако су учесници преговора из скупштинске већине у среду били изричити да „нове владе неће бити“, Бошко Вукићевић, политички аналитичар из Подгорице сматра да „мала шанса за наставак преговора ипак постоји и да сва врата нису затворена“.

„Не бих искључио могућност да се у наредних неколико дана ипак појави још неки покушај додатних преговора да се види да ли би се могло нешто учинити и да ли постоји могућност да се та влада ипак формира. Свакако, формирање нове владе у овом тренутку је од круцијалног значаја из разлога како би она организовала прве слободне изборе у Црној Гори.  Као што знамо, током периода, да је тако назовемо диктатуре ДПС-а, слободних избора није било, јер ни бирачки спискови никада нису били регуларни. Нова влада би била значајна ипак због те чињенице“, каже за РТ Балкан Вукићевић.

Од додаје да преговори који су одржани у среду, у том кључном дану, можда нису били довољно добро припремљени, или, с друге стране, да неки од актера можда нису били довољно искрени у процесу преговарања односно, да су били добро припремљени али су неке стране касније погазиле то што су раније обећале.

Коме одговарају нови избори?

Уколико ипак дође до превремних парламентарних избора, Вукићевић мисли да ће они у овом тренутку највише одговарати новој политичкој снази, Покрету „Европа сад“.

„Они су тек формирани, имају велику популарност можемо рећи, једним делом, и на некој популистичкој причи. Они би тај талас популарности сигурно могли искористити на наредним изборима ако би они били одржани у неком блиском периоду. У одређеном делу ти избори би одговорили и ДПС-у. Они јесу у паду који је назаустављив, међутим, неки блиски избори би омогућили тој странци неку врсту политичког преживљавања. Најмање би ти избори одговарали управо овим снагама које, како се чини, на неки начин саботирају састављање нове владе“, каже Вукићевић.

Иначе, после пропалих разговора и преговора који су у Подгорици одржани у среду, 4. јануара, за сада несуђени мандатар Миодраг Лекић, лидер ДЕМОС-а био је изричит:

„Нове владе неће бити“.

„Многе снаге поражене на изборима у августу 2020. године обрадоваће се томе што влада неће бити састављена. Учинио сам да све буде јавно, и то је принцип који је реализован. Успео сам да задржим достојанство земље, да се о њеној влади одлучује у Црној Гори. Треће, рекао сам да ће влада бити озбиљна или је неће бити. Неће је бити, а ко је био озбиљан нек грађани протумаче“, рекао је Лекић, не остављајући у својој изјави неку већу могућност да разговори ипак буду настављени.

Ни Андрија Мандић, један од лидера Демократског фронта није у среду поподне, кад је постало извесно да договора нема, био већи оптимиста.

„Мислимо да би председница Скупштине Данијела Ђуровић и председник државе Мило Ђукановић требало да направе договор како би истог дана били расписани и парламентарни и председнички избори“, рекао је Мандић.

Он је појаснио да је у среду требало да се реализује ранији договор да се потписима посланика закаже седница Скупштине на којој би била изабрана 44. влада, али да СНП и УРА нису били спремни на такав договор и да су на састанку од тих странака стигли нови услови.

"Нико није 'преварио' УРУ и СНП као ДФ. Од 20 министарстава, добили су 10, укључујући МУП, Министарство одбране, МВП, директора АНБ-а, полиције и ВОА. П.С. Тачно је да око шверца цигара нисмо причали, то ће морати са ГСТ-ом", поручио је тог дана Милан Кнежевић, један од лидера ДФ, на Твитеру.

Аналитичар Бошко Вукићевић сматра да је превасходна одговорност, кривица за пропаст преговора, на страни оних који у среду нису потписали то што је требало да се потпише.

„Ако је раније био неки договор да је прекјуче требало да се потпише споразум о сазивању седнице Скупштине где би се формирала нова влада, сам тај технички део,  мањак тих потписа  јасно ставља одговорност на ту страну. Како се види ситуација споља, одговорност је на онима који нису потписали, а то су СНП и УРА“, каже Вукићевић.

Здравко Кривокапић, бивши премијер и функционер Демохришћанског покрета изјавио је у среду да је  јасно да он „није био препрека јединству тзв. парламентарне већине, већ поједини њени дјелови који од 30. августа варају и обмањују једни друге“.

Позив на наставак дијалога

Истог дана, и поред краха преговора, Социјалистичка народна партија, на челу са Владимиром Јоковићем, позвала је представнике свих побједничких савеза од 30. августа 2020. године да се настави дијалог о формирању нове Владе Црне Горе.

„Сва јавност у Црној Гори зна какво нам је било искуство са формирањем Владе Здравка Кривокапића и колико су грађани Црне Горе имали штете због тога што је приликом договарања о Кривокапићевој влади много тога остало недефинисано.

СНП више никада неће поновити такву грешку и нећемо прихватити никакав предлог који не обухвата прецизни план и договор око тога на којим принципима, око којих приоритета и са којим циљевима се формира Влада у којој ћемо ми учествовати. Оног момента када се договори прецизни и детаљни план рада и програма Владе, СНП ће бити први који ће да подржи заказивање сједнице Скупштине на којој би се бирала нова Влада“, саопштено је у среду увече из СНП-а.

Они су додали да „обавјештавају све оне који нападају СНП, да СНП никада никога није уцјењивао, као и да никада неће пристати ни на чије уцјене“.

"Они којима се жури нека објасне јавности и то каква је то мука па да Влада мора да се формира до 19. јануара. Зашто не би била формирана 20. или 21. јануара? Поручујемо им да 19. јануар није никакав обавезујући рок и да ће Влада бити формирана онда када договоримо све детаље око функционисања те Владе а ми желимо да то буде што прије и то свакако прије 19. јануара", навео  је СНП.

"Тако поступају и раде одговорни људи и озбиљни политичари и СНП ће се држати таквог приступа у разговорима око прављења нове Владе. Дакле, прво потписивање коалиционог договора о формирању Владе потом сједница Скуштине на којој ће бити изабрана Влада", саопштио је СНП уз апел мандатару Миодрагу Лекићу да позове на наставак разговора како би се „избјегла штета због непостизања договора“.

Аналитичар Бошко Вукићевић каже да треба сачекати још неколико дана и видети да ли постоји могућност за наставак преговора, а ако до тога не дође, доћи ће до „неповољног следа догађаја у смислу што ће морати да се организују превремени избори.

„То није у сваком случају лоша вест, али је лоша у смислу да без чишћења бирачких спискова ти избори неће бити до краја регуларни. Да ли ће бити организовани истог дана кад и председнички остаје да се види, неповољна околност јесте што још увек није дошло до обнављања рада Уставног суда, па ће и резултати избора бити дискутабилни, јер, ако нема Уставног суда, ко ће их потврдити? Тешко је предвидети какав ће бити даљи развој ситуације“, каже Вукићевић. 

Претходних дана огласиле су се и неке западне амбасаде у Подгорици, као и Тања Фајон, дугогодишња посланица Европског Парламента  наводима да не би „било добро да се извршна власт формира на темељу  врло упитних промена Закона о председнику“.

„То су изјаве на које смо већ навикли. Оне су грубо мешање у унутрашњу политику наше земље. Амбасаде не би, по природи ствари требало, да се у те ствари мешају, али, они то раде. Грађани су се на то навикли а на политичким партијама је да се одупру том тренду“, закључује Вукићевић.