Свети Ћирило и Методије: Обележава се Дан словенске писмености и културе

Богословија у Призрену данас је литургијом, резањем славског колача и Свечаном академијом обележила своју славу Светих Кирила и Методија.

Литургију су на данашњи празник у присуству великог броја верника у храму Светог Ђорђа служили Митрополити рашко-призренски Теодосије и милешевски Атанасије и владика буеносајрески и јужноцентралноамерички Кирило, уз саслужење више епархија Српске православне цркве.

Српска православна црква и верници Дан словенске писмености и културе славе као Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима.

Ћирило и Методије, Грци из Солуна, оснивачи су словенске књижевности и творци првог словенског писма – глагољице.

Апостоли и јеванђелисти, солунска браћа Ћирило (Константин) и Методије (Михаил) су симбол словенске писмености и словенског просветитељства. Остали су упамћени као "словенски апостоли", који су створили глагољицу, прво писмо Словена.

Ћирило и Методије су у 9. веку започели велики мисионарски рад увођења писмености и ширења хришћанства међу Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији. Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије поставили су темеље словенској писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.

Сваки од браће има свој дан, а њихов заједнички празник уведен је на хиљадугодишњицу словенске мисије. 

Дан сећања на мисионарство и визионарство браће из Солуна из времена јединствене хришћанске цркве обележава се и у другим словенским земљама - Пољској, Чешкој, Словачкој, Русији, Украјини и Северној Македонији. Након смрти, њихов просветитељски рад су наставили верни ученици Климент и Наум.