
Патријарх Порфирије у беседи поводом Спасовдана: Славимо спасење људског рода

Славимо догађај над догађајима и круну спасења рода људскога. Важно да се оснажимо молитвом, да се испунимо духом мира, јединства, љубави, међусобног разумевања. Да себе уткамо пројаву љубави Божије, његових правила живота, његовог закона, његових заповести, царства његовог међу нама, рекао је патријарх српски Порфирије у беседи поводом Спасовдана, градске славе Београда у Храму Светог Саве.
Додао је да данашње окупљање сведочи да Срби нису народ који искључиво живи у времену, већ да је хришћански, православни, српски народ Светог Саве, који историју прима као дар божији.

Навео је и да српски народ Светог Саве историју види као место спасења, као место стицања смисла постојања, као место стваралаштва, као место у којем човек постоји да би заволео Бога читавим својим бићем и да би заволео и сваког човека шта више, да би уз помоћ Божију заволео и оне којиму се противе.
"Да би у свакоме видео брата, а не оно до чега смо, нажалост, дошли неслушајући заповест Божију, која вели љуби ближњега свога, па и непријатеље своје. А ми, малтене, почели да проглашавамо да исправно мрзети ближњега свога. Дакле, ми смо народ хришћански, народ православни, народ српски, народ Светог Саве, који има свој почетак у историји, али креће се ка вечности", поручио је Порфирије.
Спасовданска литија у којој учествује велики број верника кренула је око 19 часова од Вазнесењске цркве ка Храму Светог Саве на Врачару, а предводи је патријарх СПЦ Порфирије.
На челу Спасовданске литије поводом обележавања славе Града Београда, која још од давне 1862. године пролази улицама Београда, представници цркве носе и руку Светог Саве која је једини део светитељевих моштију преостао у Србији након њиховог спаљивања на Врачару 27. априла 1594. године.
Литија пролази улицама Кнеза Милоша и Краља Милана, да би преко Славије и Булевара ослобођења дошла на плато испред Храма Светог Саве.
Литија је пре доласка у Храм Светог Саве стала на Славији, где је одржана молитва.
У литији, као и претходних година, поред поглавара СПЦ, који овом приликом носи жезал Светог Саве, учествују епископи, свештенство, монаштво и велики број верника, представници републичких и градских власти, припадници Војске Србије, Жандармерије, оркестра полиције, чланови певачких и фолклорних друштава.
Часни крст ове године носи алас Ренато Грбић који је до сада спасао 33 утопљеника из таласа и дубина Дунава, носилац награде за херојско дело из 2010. године, проглашен је за "Нај Београђанина", носилац је плакете за најплеменитији подвиг године и медаље Министарства за цивилну заштиту и ванредне ситуације Руске Федерације.
По доласку литије, у храму Светог Саве биће одржан молеба, а затим ће се присутнима обратити патријарх Порфирије.
Рука Светог Саве биће изложена у храму на Врачару на поклоњење и целивање вернима и наредних дана уз свакодневна богослужења, која је јуче стигла из манастира Милешеве у Београд.
Светом архијерејском литургијом у Вазнесењској цркви коју је јутрос служио патријарх Порфирије, СПЦ и Град Београд започело је обележавање градске славе Спасовдана.
Литургија у Вазнесењској цркви почела је у девети сати, а велики број верника био је присутан како би целивао мошти-руку Светог Саве.
Церемонија прославе градске славе настављена је у 12 часова ломљењем славског колача у Старом двору уз присуство градоначелника Београда Александра Шапића, патријарха Порфирија и премијера Ђура Мацута и других бројних званица.
Патријарх је рекао да је данашњи дан посебан, јер је у Београд из манастира Милешева стигла лева рука Светог Саве, једини преостали део светитељевих моштију.
"Руку смо донели да буде са нама ових дана у Београду. Руку која је љубоморно чувана кроз векове у страху да опет неће доћи нека сила која се противи Богу и чињеници да не можемо бити слуге Божије ако не служимо једни другима и ако не препознајемо да смо једни другима потребни. Рука је дошла да нас благослови и да нам покаже пут", рекао је патријарх.
Београд слави Спасовдан као своју славу и тако чува успомену на дан када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом.
Наиме, према договору угарског краља Жигмунда и српског деспота Стефана, који је склопљен крајем 1403. или почетком 1404. године, Београд је постао престоница Српске деспотовине, а за славу града установљен је Спасовдан.
Један од начина на који је ово било обзнањено, обележено и прослављено била је и свечана литија која је прошла улицама нове престонице.
Такође, то је слава манастира Високи Дечани, Бањалуке, Невесиња и Источног Новог Сарајева.



