Бура за патријарха, тихо море за министра: Прича о две посете Сирији

Прозападни медији данима су засипали дрвљем и камењем патријарха српског Иринеја због сусрета са тадашњим сиријским председником Башаром Асадом током посете Антиохијској патријаршији 2019. године

Делегација Србије коју предводи министар без портфеља Усаме Зукорлић, састала се са председником Сиријске Арапске Републике Ахмедом ел Шаром у Дамаску, саопштило је у четвртак Министарство спољних послова, а том приликом Зукорлић је Ел Шари предао писмо председника Србије Александра Вучића у којем су пренесене кључне поруке добре воље и спремности за јачање међудржавне сарадње.

Једна протоколарна државна посета, рекло би се по извештавању медија.

Прва, друга и трећа Србија нису имале потребу да се огласе о њој, што можда и не би завредело посебну пажњу да шест година раније дежурни аналитичари и проевропске снаге, нису онако здушно и хорски данима нападале патријарха српског Иринеја због посете Сирији и сусрета са тадашњим председником Башаром ел Асадом.

Они најревносији нису му то заборавили ни када је умро од последица вируса корона крајем 2020. године, па су у рекапитулацији његовог патријаршког живота помињали и његов сусрет са сиријским "диктатором", "крвником", "аутократом".

Патријарх Иринеј, вратимо се у то време, сусрео се са Асадом током вишедневне посете Сирији 3. јуна 2019. године и то је била главна вест у нашим Западу наклоњеним или од Запада финансираним медијима и повод да се нашироко анализира због чега се састао с њим. "Неутрални" и вазда "професионални" Би-Би-Си на српском језику констатовао је да је неке ова посета збунила, да су је многи осудили, да је изазвала велику буру у српској јавности.

А онда се цитира Беџет Пацоли, "министар спољних послова Косова", као ваљда релевантни тумач српске јавности и мисије Српске православне цркве, који је навео да је Асад "примио у госте патријарха који води цркву чији су званичници деведесетих благосиљали ратне злочинце и која држи српско друштво у 'паралелном свету' ". За Радио Слободну Европу о сусрету патријарха Иринеја и Асада говорио је Зијад Бећировић из љубљанског Међународног института за блискоисточне и балканске студије који се вајкао да Брисел, нажалост, нема времена да осуди овај сусрет јер је у току постизборни период, иначе би се "сасвим другачије гледало на ове потезе".   

А, који је заправо био циљ ове посете?

Српски патријарх био је, уствари, у узвратној посети Антиохијској патријаршији, обилазио је древне хришћанске заједнице у овој земљи, указујући на тежак положај хришћана, православаца, сталне нападе исламиста на њих и њихово страдање. Лични терет тог крста носи и сам поглавар Антиохијске патријаршије патријарх Јован Десети чији је рођени брат митрополит Павле отет 2013. и ни до данас његова судбина није позната.

Током ове посете, израелска војска спровела је ракетни напад на сиријске снаге баш у близини локације на којој се налазила и делегација Српске православне цркве. "Живи смо! Ове бомбе падале су далеко од нас, али су нас подсетиле на оне натовске из 1999. године", рекао је тада из Дамаска за овдашње медије митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је био у делегацији СПЦ која је боравила у Сирији.  

Иста та "јавност", за коју су прозападни медији тврдили да је осудила сусрет Асада и српског патријарха до нивоа буре, данас нема баш никакав коментар или бар мали осврт у пола реченице на биографију садашњег председника Сирије. Ако смо већ тако осетљиви на људска права, слободу и демократију, ваљда се још неко сећа да је Ел Шара бивши припадник Ал Каиде, касније такође исламистичког, али можда мање радикалног Тахрир ел Шама и да, иако данас у оделу, не би требало искључити могућност да су борци којима је командовао вршили прогон хришћана. Које је пре шест година ишао да лично посети и подржи патријарх српски Иринеј.

Јасно је да су у оба случаја дежурни критичари и аналитичари само понављали као папагаји наратив Запада за које је Асад био диктатор, а Ел Шара легитимни председник. 

Свакако да нема ничег спорног у покушајима да се успоставе добри односи две државе и да шанса дијалогу са новим председником, уз свест о његовој биографији. Као што нема ничег спорног ни у томе да српски патријарх током званичне посете помесној православној цркви има протоколарни сусрет са председником, упркос или у инат томе што га Запад сматра диктатором. Готово сви српски лидери, а по правилу и светски лидери наклоњени Србији, за Запад су били диктатори, крвници, аутократе, па још не починисмо колективно самоубиство због тога.

Занимљиве су и теме разговора током ова два шест година раздвојена сусрета, иако треба правити разлику између државне и црквене посете. 

Током сусрета са Асадом, патријарх Иринеј је "високо оценио принципијелну и чврсту подршку председника Башара ел Асада Србији у вези са Косовом и Метохијом",  пише на сајту СПЦ. Док је Асад истакао да оно чему су Сирија и Србија изложене, у смислу страног мешања и покушаја подривања њиховог суверенитета и друштвеног ткива, као и упорност народа две земље у суочавању са таквим покушајима, представља солидну основу за изградњу народног дијалога и сарадње.

Шест година касније, министар Зукорлић на састанку са председником Ел Шаром говорио је о питању статуса заробљених и несталих грађана Републике Србије, посебно жена и деце бошњачког порекла, који се налазе у кампу Рој на северу Сирије, наведено је у саопштењу на сајту Зукорлићеве Странке правде и помирења. Ел Шара се, како се додаје, посебно интересовао за положај муслимана у Србији и на Балкану и захвалио је "због подршке и солидарности коју су Бошњаци показали према сиријском народу током револуционарног периода".