Носилац ордена "Заслужни лекар Русије" Србин Угљеша Станојевић: Шта сам рекао Путину

"Поштовани Владимире Владимировичу! Знате, ја нисам рођен у Русији, рођен сам у бившој Југославији, сада је то територија Републике Српске, а данас живим и радим у Курској области. И, искрено, тешко је рећи где се, у Републици Српској или у Курској области, према Вама односе са више љубави, више поштовања, више захвалности. Сада као држављанин Русије, земље могућности, и житељ Курске области, желео бих да Вам изразим дубоку захвалност за све што радите, за вашу неисцрпну љубав према људима, за вашу бескомпромисну борбу против зла." 

Командант Ахмата објаснио планове Запада у Курској области: Желели су да баце Русију на колена

Овим речима се проф. др Угљеша Станојевић, директор Курског онколошког научно-клиничког центра, једног од најсавременијих у Русији, обратио председнику Русије Владимиру Путину коју му је 22. маја уручио одликовање "Заслужни лекар Руске Федерације". На истој свечаности  орден је добио и министар спољних послова Сергеј Лавров.

Србин родом из Чечаве код Теслића, испричао је за "Вечерње новости" утиске са церемоније, али и како је реаговао када је чуо да ће бити награђен. 

"То је нека шала, помислио сам када сам чуо да ћу добити одликовање. Али, када ми је стигао позив из Кабинета председника Путина, прво је наступила неверица, потом милион помешаних емоција које још не могу да изговорим и пренесем, јер ни близу неће одражавати истину. За дан пријема ордена нисам припремао никакав говор. Сматрао сам да је унапред строго одређено ко ће шта рећи на свечаности, но када смо сели на своја места у Јекатерининској сали и док смо чекали Владимира Владимировича, из протокола су рекли да свако ко хоће може да га замоли да по пријему одликовања узме узвратну реч", испричао је. 

Навео је да је, "чак и тада мислио да је то речено реда ради". 

"И тек када су скоро сви награђивани тражили дозволу за обраћање, и добијали је, схватио сам да са моје стране не би било лепо да добијем награду из руку председника Русије, а да се не захвалим. Тако ми је за то, да решим шта ћу рећи, остало десетак минута и наравно да сам због невероватне треме половину од тога што сам мислио да кажем – заборавио", истакао је Станојевић. 

Рат у Југославији га је одвео у Русију, где му је отац радио.

Путин: Тема херојства је једна од константи руске националне културе

"Првих дана септембра 1992, мама, сестра и ја смо отпутовали код тате у Русију где је радио. Дошли смо на две-три седмице, јер су маму убедили да ће се све брзо смирити, а школа је те године требало да почне 1. октобра. Ипак, родитељи су убрзо схватили да смирења нема, па су решили да сестру и мене упишу у школу у Москви. Сестру у 3. разред средње медицинске школе, јер је прве две године завршила у Добоју, а мене у 8. основне. Био ми је то јако тежак период у животу, јер сам кренуо у руску школу без знања језика. Али, било је и много среће, и ученици и наставници у разреду су били добри према мени, скоро свако од њих ми је покушавао помоћи да се што пре адаптирам", прича Станојевић.

По завршетку 11. разреда основне школе, као одличан ученик, добио је могућност да са 17 година упише факултет. Студирао је, од 1996. до 2002, на московској Медицинској академији "Сеченов". Дипломирао је, у року као најбољи страни студент, чиме је заслужио да му Руска Федерација омогући бесплатну специјализацију, касније и магистериј који је окончао 2007.

Са тимом лекара из Националног онколошког центра Герцена 2023. године добио је признање за нову методу лечења. Рекао је и да се слаже са речима проф. др Данице Грујичић да је Русија у медицини "већ у 22. веку".

"То се могло видети и за време пандемије, када је руска медицина направила, брже од других земаља са много већим буџетима, вакцину против ковида 19. Још је важније што је руска вакцина имала најмање компликација и можда највећу ефикасност како се касније испоставило", навео је.