
Још један извештај о (не)употреби звучног топа: Шта су рекле Уједињене нације

Известиоци Уједињених нација (УН) навели су у документу упућеном Влади Србије да не могу да потврде да је звучно оружје, тзв. звучни топ, коришћено на протесту у Београду 15. марта, али да докази, које су примили остављају утисак да је употреба таквог оружја изазвала масовну панику окупљених.
Дакле, нема тврдњи да је топ употребљен, али има утиска да јесте.

Документ је, преносе медији, састављен на основу захтева шест невладиних организација – Београдски центар за људска права, ЦРТА, Грађанске иницијативе, Иницијатива А11, ФемПлатз и Комитет правника за људска права – ЈУКОМ. Исто толико "специјалних" известилаца чини тим УН – за права на слободу мирног окупљања и удруживања Ђина Ромеро, за право на образовање Фарида Шахид, за промоцију и заштиту права на слободу мишљења и изражавања Ајрин Кан, за право сваког појединца на највиши могући стандард физичког и менталног здравља Тлаленг Мофокенг, за стање бранилаца људских права Мери Лолор и за тортуру, мучење и друга сурова, нечовечна или понижавајућа поступања или кажњавања Елис Џил Едвардс.
Међу наведенима нема ниједног стручњака за оружје.
Занимљив је њихов закључак, јер је "између не могу да потврде" да је коришћен звучни топ и "оставља утисак" да јесте – велики јаз, идеалан за спекулације које не јењавају од 15. марта.
"Иако не можемо да потврдимо да је такво оружје коришћено у овом контексту, чини се да докази које смо добили показују да је употреба таквог оружја изазвала масовну панику, што је против принципа предострожности", наводе известиоци УН.
Известиоци УН у документу изражавају озбиљну забринутост и од Србије захтевају званичне информације које се односне на мере које је држава предузела како би спровела брзу, непристрасну, независну и ефикасну истрагу могуће употребе звучног, акустичног оружја за "незаконито разбијање мирног окупљања 15. марта", преноси Београдски центар за људска права.
Навели су и да "употреба звучних уређаја мора бити јасно регулисана законом, уз посебну и високорангирану дозволу за конкретну ситуацију, као и да је неопходно обезбедити надзор и транспарентно извештавање о таквој употреби". Изразили су "озбиљну забринутост због могуће употребе незаконитог звучног уређаја, имајући у виду тврдње бројних демонстраната о повредама и здравственим тегобама које су искусили".
У документу пише и да "Србија има обавезу да регулише и надгледа производњу, набавку и употребу опреме коју користе полиција и органи реда, и да је посебан опрез потребан приликом употребе експерименталног оружја, у које спадају и звучни уређаји, јер њихова природа није довољно позната, нити су у довољној мери истражени медицински и други ефекти њихове примене".
"То оружје и уређаји носе ризик од изазивања привременог или трајног оштећења слуха, у зависности од модела, удаљености и трајања изложености. Могу се злоупотребити на неселективан начин против масе људи или користити за наношење повреда. Њихово дејство, које се ослања на сензорну дезоријентацију, а чији су ефекти општи, а не циљани, може изазвати опасан стампедо и хаотично понашање, које погађа и демонстранте и случајне пролазнике", наводи се у документу упућеном Влади Србије.
Руска Федерална служба безбедности је констатовала, на основу добијених резултата, да акустични уређаји, који поседују полицијски органи Србије нису употребљени на протесту 15. марта у Београду, изјавио је раније председник Србије Александар Вучић говорећи о употреби звучног топа. ФСБ је саставио извештај на основу спроведене истраге.
Пред Првим основним јавним тужилаштвом у Београду у току је предистражни поступак прикупљања изјава више од 150 грађана који су се затекли у Улици краља Милана и околини Трга Славија у 19.11, када је непознатим звуком прекинута тишина за страдале у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.
"У вези са наводном употребом звучног оружја, које је илегално у Србији, током мирних демонстрација 15. марта, комесар је обавештен да је око 60 људи доставило надлежном тужилаштву информације о утицају који је изложеност овом оружју имала на њихово здравље", наводи се у саопштењу комесара Савета Европе Мајкла О'Флаертија после посете Београду и додаје да је истрага у току, паралелно са истрагом коју спроводи Канцеларија заштитника грађана.





