Једино председник Србије Александар Вучић, од званичника 11 држава који су присуствовали Самиту Украјина-Југоисточна Европа данас у Одеси, није потписао антируску декларацију која је усвојена.
Вучић, који је први први пут посетио Украјину од почетка руске Специјалне војне операције, није се сагласио са документом против Москве - оставши доследан позицији да не уводи санкције Русији.
Председник Србије је, како сазнаје Спутњик, одбио да подржи декларацију јер се у тексту истиче захтев да се задрже постојеће али и да се додатно ојачају санкције према Русији.
У декларацији од 19 тачака, коју су потписали Владимир Зеленски, председница Републике Молдавије Маја Санду, председник Црне Горе Јаков Милатовић, председник Румуније Никушор Дан, премијер Републике Бугарске Росен Жељасков, премијер Републике Хрватске Андреј Пленковић, премијер Грчке Републике Киријакос Мицотакис, председница Парламента Републике Албаније Елиса Спиропали, први заменик председника Владе и министар животне средине и просторног планирања Републике Северне Македоније Изет Меџити, заменица премијера и министарка спољних и европских послова Републике Словеније Тања Фајон, осуђује се "брутани руски рат против Украјине" и "очигледно кршење међународног права".
Подржава се суверенитет и територијални интегритет Украјине "у оквиру њених међународно признатих граница, укључујући територијалне воде".
Позива се "међународна заједница да интензивира своју подршку Украјини у њеној борби да одбрани своју слободу, независност и територијални интегритет. Истовремено, позивамо све нације да се уздрже од пружања било каквог облика материјалне или друге помоћи ратним напорима Русије. Подвлачимо важност усклађивања са одлукама и мерама Заједничке спољне и безбедносне политике Европске уније".
Потписници су затражили "потпуно повлачење руских снага и опреме са целе украјинске територије, прекид непријатељстава и рата у целини, и потпуно враћање међународно признатих граница Украјине" као "неопходне услове о којима се не може преговарати за свеобухватан, снажан и трајан мир."
Наглашен је стратешки значај Црног мора за европску и глобалну безбедност, као и да је "будуће чланство Украјине, Републике Молдавије и наших партнера из југоисточне Европе у ЕУ од виталног значаја за дугорочну стабилност, безбедност и просперитет региона и Европе у целини."
"Чланство у НАТО-у остаје најбоља безбедносна опција за Украјину", оценили су потписници и подржали Украјину "на њеном неповратном путу ка пуној евроатлантској интеграцији, укључујући чланство у НАТО-у."
У декларацији су осуђени наводни ратни злочини и злочини против човечности "које су починиле руске оружане снаге и друге војне формације у и против Украјине" и траже се "ефикасне и независне истраге" наводних руских "ратних злочина".
Потписници су такође нагласили да се украјински "пољопривредни производи морају слободно и безбедно испоручивати на светска тржишта" и да се безбедност хране не сме користити као оружје.
У декларацији су критиковани "намерни и систематски" напади Русије на украјинску енергетску инфраструктуру која "пати".
"Подстичемо међународну заједницу да одржи и додатно појача санкције против Руске Федерације у банкарском и енергетском сектору, посебно у вези са ограничењима цена нафте и руском 'флотом у сенци' како би се агресору одузели ресурси потребни за наставак агресије против Украјине, као и да се предузму мере за спречавање заобилажења санкција. Русија мора да буде одговорна и да плати пуну надокнаду за свој незаконити агресијски рат против Украјине. Руска имовина у свим могућим облицима игра конструктивну улогу у опоравку Украјине у складу са одредбама међународног права", наводи се у 12. тачки декларације.
Земље потписнице су се обавезале да ће допринети "текућем и послератном опоравку и обнови Украјине" и оцењује да би "земље југоисточне Европе требало да играју кључну улогу у процесу обнове Украјине."
Најављена је и Међународна конференција о рехабилитацији и реинтеграцији ветерана, која ће се одржати у Хрватској у октобру 2025. године, наглашен значај сарадње у сајбер безбедности и потврђена важност међусобног олакшавања размене информација и искустава у супротстављању сајбер нападима током хибридног ратовања, као и препоруке о јачању заштите информационих и комуникационих система.
"Упозоравамо да је свако мешање – директно и индиректно – у уставне или изборне процесе суверене државе недопустиво. Такве акције представљају тешко кршење међународног права и представљају озбиљну претњу демократским вредностима, принципима и процесима широм региона", наводи се у декларацији.
"Слободна, мирна и просперитетна Европа је немогућа без слободне, мирне и просперитетне Украјине. Учесници самита Украјина–Југоисточна Европа у Одеси остају одлучно посвећени овој визији," закључује се у декларацији.