Администрација Доналда Трампа спроводи тајну кампању депортације миграната из Сједињених Америчких Држава у треће земље – укључујући и оне са којима депортовани немају никакве везе. Међу свега седам држава које су пристале да приме прогнане странце нашла се и лажна држава Косово. Али не без услова – преузеће туђу бригу у замену за подршку својој агенди независности.
Амерички дипломатски документи, у које је "Њујорк тајмс" имао увид, показују да су званичници из Вашингтона током марта и априла водили вишенедељне преговоре са приштинским властима, тражећи да тзв. Косово прими до 50 миграната укључујући држављане азијских и афричких земаља. Коначна сагласност Приштине стигла је 12. маја, али уз услов: да Сједињене Америчке Државе наставе да лобирају за међународно признање Косова.
У документима се наводи да је Приштина инсистирала да међу депортованима буду пре свега жене и деца и ставила им до знања да је "одлука била тешка" због могућих политичких последица у самом врху косовске власти.
Поред приштинске власти, "да" Трамповој администрацији рекла је и Костарика и у фебруару примила око 200 особа. Заузврат је тражила од САД помоћ како би интегрисала депортоване у друштво. Руанда је у априлу примила једног Ирачанина, а уз њега и 100.000 долара. Након тога стигло јој је још десет миграната.
Око пет милиона долара добио је Ел Салвадор пошто је прихватио више од 200 Венецуеланаца оптужених да су чланови банди. И сместио их у затвор са највишим степеном безбедности. Панама је прихватила око 300 особа из Африке и Централне Азије, сместила их прво у хотел, а ода послала кући. Они који нису хтели да се укрцају на лет ка својим матичним земљама пребачени су у камп у џунгли. Након што су адвокати поднели тужбу против панамске владе – пуштени су. Са Трампом по овом питању одлучили су да сарађују још Гватемала и Мексико.
Америчке дипломате, према писању "Њујорк тајмса", разговарали су са најмање 29 земаља у Европи, Латинској Америци, Африци и Азији. Поред тога Стејт департмент је дао упутство дипломатама у иностранству да се обрате на адресу још најмање 29 земаља, од којих је већина у Африци. Међу 51 земље са којима се разговарало на ову тему, а нису, бар за сада прихватили Трампов план, су и Украјина, Либија, Камбоџа, Сирија, Египат, Грузија, Молдавија, Монголија...
Србије, као ни других балканских земаља за које је "Блумберг" у јуну тврдио да их Трампова администрација притиска да прихвате мигранте депортоване из САД, нема на листи.
Да је писање "Блумберга" нетачно скренуо је тада пажњу директор организације "Срби за Трампа" Александар Саша Јовичић.
"Ја сам упознат са овом ствари, и ово је чиста лаж", написао је на Иксу.
Депортоване особе не шаљу се само у земље свог порекла, већ и у државе са којима немају никакву правну ни етничку везу. У неким случајевима, људи се депортују у државе у којима су сукоби или у оне земље које су познате по кршењу људских права. А све у циљу да се, како кажу у америчком Министарству за унутрашњу безбедност, пошаље порука онима који су у САД илегално – да могу бити депортовани било где.
Врховни суд је почетком недеље пресудио да Трампова администрација има право да депортује људе у земље које нису њихове матичне државе.