РТ Балкан истражује: Може ли се у ЕУ без НАТО интеграција?

Чини се да током дугог и неравноправног партнерства Европске уније и НАТО-а, ЕУ никада није била у подређенијем положају у односу на западни војни пакт.

О томе говори и 13. тачка заједничке декларације која је јуче потписана у Бриселу, у којој је истакнуто да се "њеним потписивањем подстиче што потпуније укључивање НАТО савезника који нису чланови ЕУ у њене иницијативе, и обрнуто, што потпуније учешће чланица ЕУ које нису део Северноатлантског пакта у његовим иницијативама".

РТ Балкан истражује има ли ЕУ интеграција без НАТО интеграција, и како се то одражава на европску будућност Србије.

Професор на Факултету политичких наука Слободан Самарџић каже да, формално гледано, државе које приступају ЕУ не морају бити чланице НАТО-а, али да су фактички све или биле натеране да постану део савеза, или су пак саме желеле да се учлане.

"Ниједна држава која је 1995. године примљена у ЕУ није претходно постала чланица НАТО-а. Тада је то било могуће и те земље су и остале ван алијансе, укључујући Финску, Шведску и Аустрију. Није им био постављен услов о чланству у НАТО-у, као ни другима до тада", каже Самарџић.

Столтенберг: Финска и Шведска ускоро постају чланице НАТО-а

Саговорник РТ Балкан наводи да се јучерашњом декларацијом условљавање полако преноси на папир.

"Сад се инсистира на споразуму с НАТО-ом; не само да ће земље Западног Балкана које буду приступале ЕУ претходно морати да уђу у НАТО, него се препорука односи и на старе чланице ЕУ, попут Ирске", каже проф. Самарџић.

По његовим речима, сада постоји и додатни притисак, јер се, како наглашава, вероватно припремају за "вечити рат против Русије и Кине".

"Прави се атмосфера да им нема живота без заједничке безбедносне политике, а њу у сваком случају води НАТО. Дакле, све земље које ће бити чланице ЕУ на овај или онај начин мораће да приступе и НАТО-у. Србија је ослобођена тога јер ЕУ више никог неће примити под своје окриље, она је неспособна да се шири. Притисак НАТО-а је притисак своје врсте, и да претпоставимо да нас ЕУ хоће, а да Србија испуњава све услове, морали бисмо прво да уђемо у алијансу", објашњава проф. Самарџић.

У том смислу и дипломата Зоран Миливојевић указује на три кандидата за улазак у ЕУ са Западног Балкана – Албанију, Северну Македонију и Црни Гору – који су одабрали да претходно приступе НАТО-у, неки и без расписивања референдума о том питању, што је очигледан доказ да притисак постоји.

"Када су Србија и регион у питању, то је један везани аранжман – механизам како би се цео регион обухватио НАТО-ом. Они нису заинтересовани само за евроинтеграције, на шта најбоље указује случај Албаније и Северне Македоније. Чланством у НАТО-у врши се контрола и политичког система и безбедносне компоненте", каже Миливојевић.

Он не верује у улазак Србије у ЕУ у догледно време.

"Србија је пожељнија у НАТО-у, а ЕУ је важна јер преко тог механизма стварају услове да се Србија лакше преломи. Преко НАТО-а контролишу политички систем, министарства силе и саму државу", истиче дипломата.

Крај сна о аутономији ЕУ у односу на НАТО: Нови споразум старих савезника

Председник Нове Демократске странке Србије Милош Јовановић сагласан је да формално-правно чланство у НАТО-у никада није био услов за чланство у Европској унији.

"Међутим, чињеница је да су од краја Хладног рата државе постајале НАТО чланице пре него што би постале чланице ЕУ. О томе најбоље сведочи велико проширење 2004. године. Јучерашња декларација, међутим, забија ексер у ковчег идеје аутономне европске одбране коју је деценијама форсирала Француска, а која је почивала на амбицији да Европа буде независна од САД. Та независност је зависила од одбрамбених капацитета, а овај потез је још један показатељ о потчињавају ЕУ НАТО-у, односно, Америци", наводи Јовановић.

Европска унија је недорасла и зависна од "старијег" америчког брата, поручује овај политиколог и правник.

Подсетимо, пре јучерашње декларације, ЕУ и НАТО су потписали декларације о сарадњи и 2016. и 2018. године.