Србија и Српска заједнички обележавају 150 година од Невесињске пушке

Наша политика је да Република Српска и Србија обележавају заједно све догађаје, а тако и 150 година од Невесињске пушке, рекао је председник Српске Милорад Додик.

Додик: Не желимо да нам Сарајево буде главни град, одатле протерано 150.000 Срба (ВИДЕО)

Он је истакао да је овај догађај, који ће бити обележен 6. јула, био један од најважнијих устанака и он је одредио политичку судбину читавог Балкана. Како је навео у раду организационог одбора учествовао је и председник Србије Александар Вучић.

"У име њега и руководства Србије и нашег руководства позивам све људе да дођу 6. јула у Невесиње и да на заједнички начин пошаљемо поруку да нисмо заборавили наше претке. Наши преци нису штедели своје животе како би се борили за оно што ми данас зовемо светиња, а то је наша слобода. Да није било Невесињског устанка та слобода не би ојачала у нашој перцепцији и нашој вољи свих година које су долазиле после тога. Данас у Републици Српској живимо слободан живот" навео је председник Додик, а преноси РТРС. 

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у Крекови, у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на целу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе. Временом је устанак прерастао у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружње код Невесиња.