Епархија рашко-призренска поднела је трећу пријаву против Николе Џуфке, држављанина Републике Албаније који се лажно представља као православни епископ, због упада у храм Српске православне цркве. Тужбу је пуномоћник Епархије 30. јуна поднео тужилаштву у Приштини, а против Џуфке се већ воде два поступка за исто кривично дело.
Kако је наведено у саопштењу Епархије, Џуфка је поново обио катанац на цркви Светог Архангела Михаила из 14. века и трећи пут незаконито заузео цркву у власништву Епархије рашко-призренске, коју жели да присвоји за своју лажну организацију.
"Никола Џуфка се лажно преставља као свештено лице иако то није нити је признат као такав од стране ниједне православне цркве, а у Албанији је често прозиван у медијима због ширења мржње и нетрпељивости", истиче се у саопштењу.
Епархија рашко-призренска апелује на целокупну међународну заједницу да утиче на правосудне органе привремених приштинских институција да коначно уложе основни минимум рада и воље ради заштите која је Српској православној цркви гарантована као и сваком лицу или другој верској организацији.
"Чињеница је да лице из Албаније, које несумњиво шири верску мржњу, може некажњено већ три пута да проваљује у наш верски објекат који је притом и културно добро, и да га присваја за своју организацију која законски не постоји. Притом, преко друштвених медија црта мету на припадницима СПЦ и на СПЦ у целини, а да већ две године у томе, од стране косовских власти није спречаван", указује се у саопштењу.
Додаје се да се, истовремено Српска православна црква бори за минимум поштовања својих права, као што је употреба верских симбола и унутрашње уређење својих објеката и истиче да све то говори о тешким и систематским недостацима приштинског правног система.
"Имајући у виду да нам приштинске институције све време показују да нису заинтересоване за поштовање наших права, како минимума заштите од оваквих малтретирања, тако и враћања свих права која су нам била гарантована али одузета у међувремену, позивамо да се питање правног положаја Српске православне цркве на KиМ што пре узме у разматрање, јер је сада већ свима јасно да нам од решавања тог питања, добијања посебних и међународно гарантованих права, зависи и сам опстанак на овим просторима", наглашава се у саопштењу.