Дан жалости у Републици Српској: Жртве које не смеју бити заборављене

У Републици Српској данас је Дан жалости у знак сећања на 3.500 српских жртава које су у рату 90-их година прошлог века у Подрињу побиле муслиманске формације. Централна манифестација биће одржана у Братунцу где ће патријарх српски господин Порфирије у саслужењу више епископа СПЦ служити свету архијерејску литургију и помен душама побијених Срба. Помену ће присуствовати и руководства Републике Српске и Републике Србије.

 Комеморацију у Братунцу и данас ће, нема сумње игнорисати западне амбасаде у Сарајеву чији највиши представници годинама на дан 11. јула  учествују у Поточарима у обележавању сребреничке трагедије, али нико од њих није протеклих година дошао да се поклони сенима српских жртава.

 Управо због те чињенице, потомци побијених Срба и Организација породица заробљених и и погинули бораца и несталих цивила општина Сребреница и Братунац и ове године постили су поред пута Братунац – Поточари фотографије убијених Срба као подсећање да су у протеклом рату на овом подручју убијани и Срби да су злочини вршени и над Србима. На фотографијама су и ликови деце која су имала тек три, четири или пет година која су такође побијена у последњем рату.

Потресна прича о крвавом Божићу код Братунца: Да ли су кости Срба завршиле у Поточарима? (ВИДЕО)

 "Ово су фотографије Срба цивила и војника који су бранили своје кућне прагове. Ово нису фотографије људи који су починили геноцид, како то представљају федерални медији", речи су председника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Сребреница Бранимира Којића.

Према речима Радојке Филиповић, председнице ове организације у Општини Братунац,"недоласком на комеморације српским жртвама представника дела међународне заједнице наставак је пројекта који је давно испланиран, а то је да су Бошњаци једине жртве, а Срби агресори".

У Братунцу ће данас бити обележена годишњица српских страдања у пролеће и лето 1992. и почетком 1993. године у Средњем Подрињу. Међу жртвама је и  Слободан Стојановић, 12-годишњи дечачић из Доње Каменице који се јула 1992. године вратио у своје село да узме пса Лесија кога је неизмерно волео. Пао је у руке Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица тзв. Армије БиХ и Елфете Весели.

"На месту злочина били су сем Орића и Саким Халиловић Кибе и Зулфо Турсуновић. Дечак је био удаљен 10 – 15 метара од Орића и Кибета. Пришла му је Елфета Весели и ухватила га за главу. Неко је рекао да ће она направити белај, на шта је Орић одговорио да она нема ј... за то. Са удаљености од неких осам метара видео сам како Елфета држи дете за главу, узима нож и говори – 'Ако сам ја балинкура, он је четник', након чега му повлачи нож испод браде", испричао је на суђењу Елфети Весели на суђењу у Сарајеву сведок С-1.

 Елфета Весели за убиство дечака осуђена је на 13 година робије.

У пролеће и лето 1992.  и зиму 1993. српска села око Братунца и Сребренице нападана су углавном на велике православне празнике. На Ђурђевдан 1992. године нападнути су Гниона и Бљечева, на Петровдан Залазје, убијено је 69 мештана, на Божић 1993. Кравица. У другој половини јуна 1992. у Ратковићима и Брежанима убијено је 56 мештана, 5. јула у Загонима 14, у Крњићима 24 Срба.

У нападу снага Насера Орића из Сребренице у Магашићима је крајем јула 1992. убијена трудница и још 14 Срба, 8. августа нападнута је Јежештица, запаљено је 55 српских кућа, међу жртвама била је Савка Млађеновић која је заклана у својој кући пошто су јој претходно пред очима заклани синови Драган и Анђелко.

Подравање је разорено 24. септембра, убијено је 35 Срба, међу њима седам жена, петоро је одведено у сребреничке приватне  затворе. Факовићи и Бољевићи попаљени су 5. октобра, Бјеловац и Сикирић 14. децмебра када је убијено 68 мештана, још 41 нешто раније.

 На Божић 1993. у Кравици је побијено 49 Срба, рањено 78, у Скеланима девет дана касније још 69 Срба. На подручју Скелана за три године убијен је 301 српски цивил. Тог 16. јануара Цветку Ристићу убијена је читава породица, отац, брат, сестра, нешто раније, у заседи и мајка.  Цветко је остао сам на свету, без иког свог.

 У пролеће и лето 1992. у јесен и зиму на 1993. годину муслиманске снаге из Сребренице разориле су 5.400 српских домова по Подрињу, без једног или оба родитеља остало је 800 деце.

Стани Сављевић из Кравице заклали су на њиви снаху Славку Стјепановић иза које је остало седморо сирочади, убили мужа Брану, братанца Драгана, сестрића Славка и још десет ближих сродника. Славки Матић из Бјеловца убијена је цела породица. Славки су на кућном прагу убијене обе кћерке и супруг Радивоје, а Брани Вучетићу отац, брат и мајка, док је он као деветогодишњи дечак заробљен и одведен у сребренички логор.

 "У ноћи између 5. и 6. новембра 1992. године муслиманске снаге упале су у села Доња и Горња Каменица. Сви мештани који су остали у селу били су мучени и убијени на најмонструозније начине: везивани су бодљикавом жицом, разапињани су између храстова (што су злочинци звали 'исмејавање Христа'), пекли су их на ражњу, одсецали им главе на пању, забадали шипке и ексере у главу, одсецали удове... На овај начин убијено је 126 цивила и војника, а највећа стратишта су била Глођанско брдо, Козјак, Трешњица, Маскалића поток и Широки пут", стоји у једном од сведочења из 1992. године.

У Кравици је на Божић  убијен мали Владе Гајић, имао је само 4,5 године, мало даље и 77-годишњи Неђо Ерић. Тог дана Насер Орић сликао се у Кравици.