Велика Британија планира да на Фолкландска острва пошаље седам припадника тзв. косовских безбедносних снага у мировну мисију која може трајати до три године, али с могућношћу продужења. Томе се снажно противи Аргентинско министарство спољних послова, јер су такве тежње у супротности с резолуцијама УН, пише "Политика".
По незваничним сазнањима овог листа, Велика Британија и тзв. Косово праве на северу Космета још две базе, па ће их до априла бити чак шест. Предвиђена је и градња војне базе на самој административној линији са централном Србијом.
Такозвано Косово и Уједињено Краљевство наводно су потписали споразум о распоређивању трупа у септембру 2022, а слични споразуми су на снази и између Косова и САД.
Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност каже да је крајњи циљ САД, Велике Британије и Немачке да тзв. Косово уђе у евроатлантске структуре. За "Политику" истиче да је слање "косовских војника" у мировне мисије само корак на путу њиховог плана да "Косово" укључе у НАТО као пуноправног члана.
"Одлазак у међународне мисије не може имати неки практичан значај у смислу да ће 'косовски војници' стећи неко велико искуство. То су углавном мисије за мањи број људи, али то треба да пошаље неку врсту политичке поруке – да је тзв. Косово субјект међународних односа (…) То би могло да се протумачи и као нека врста њиховог одговора на нашу врло успешну кампању отпризнавања лажне државе Косово и да на овај начин Приштини компензује неуспех на међународном плану", каже Рајић.
Уколико је истина да ће седам припадника КВС-а ићи на Фолкландска острва, то није добар потез, сматра он, јер на тај начин могу да испровоцирају државе Јужне Америке да их тек после тога бојкотују, тим пре што тако нешто Аргентина неће ћутке посматрати. Рајић истиче да су само три државе овог дела света признале тзв. Косово.
Бивши начелник Катедре друштвених наука и редовни професор социологије на Војној академији у Београду Илија Кајтез каже да је основана идеја да се Косово преко својих спонзора где год може промовише као држава и њихова војска као сила, односно да се Приштини призна међународни субјективитет, док је постојање КБС-а противно Резолуцији 1244.
"Не водећи рачуна о међународном праву, они са Запада раде све што ће им ићи у прилог. На тај начин се постепено руши поверење у међународно право и поредак. То је већ виђено", изјавио је Кајтез за "Политику" и додао да је овај потез Лондона изузетно лицемеран будући да је Уједињено Краљевство водило рат за територију удаљену хиљадама километара која им никако не може припадати а "нама објашњавају да немамо шта да тражимо на светој српској земљи – Косову и Метохији".
Иначе, први контингент КБС-а у мировне мисије послат је у марту 2022 – симболичан број војника тзв. косовских безбедносних снага отишао је у Кувајт.