Виши саветник Стејт департмента Дерек Шоле који је у званичној посети Београду поновио је вечерас да би требало формирати Заједницу српских општина и да је у Приштини разговарано о начину на који ће то бити учињено.
Шоле је и у Београду поновио да би ЗСО требало да буде основана, али искључиво у складу са уставом тзв. Косова јер "Вашингтон неће дати подршку аранжманима који су супротни одлукама Уставног суда у Приштини".
Наиме, 2015. године је приштински уставни суд пресудио да ЗСО треба основати, али у складу са уставом, те да Споразум о Заједници српских општина који је потписан исте године, није усклађен "са духом косовског устава, његовим чланом 3. ставом 1, Поглављем II и Поглављем III".
Само три године раније, Приштина се потписивањем првог Бриселског споразума обавезала на формирање Заједнице општина са српском већином.
ЗСО би, у складу са тим, требало да укључује Северну Митровицу, Клокот, Партеш, Ранилуг, Грачаницу, Звечан, Зубин Поток, Ново Брдо, Лепосавић и Штрпце, а договорено је да ће Заједница имати пун приступ областима економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног планирања, као и да ће имати и друге надлежности, у зависности од онога што јој буду делегирале централне власти.
Међутим, приштинским властима је посебно проблематично то што ЗСО није заснована на мултиетничности, већ обједињује општине у којима је једна етничка заједница већинска, па је тако премијер привремених институција Аљбин Курти у неколико наврата поручио да "једноетничка Заједница српских општина није у складу са Уставом Косова", па да, сходно томе, не може ни да буде формирана.
То је довело до тога да ЗСО није формирана већ скоро 10 година, али западни званичници и даље инсистирају на њеном формирању. Наизглед, рекло би се да се Вашингтон и Брисел залажу за спровођење потписаних споразума, међутим о томе, заправо, није реч .
Они се залажу за ЗСО, али као што је и Шоле рекао, она мора бити усклађена са "косовским" уставом.
Шта онда то значи за општине на КиМ са српском већином?
Ако се мало боље прочита пресуда Уставног суда у Приштини, у њој се може видети да суд подсећа да "делегација Републике Косово као оригиналну и аутентичну језичку верзију током читавог процеса преговора сматра и прихвата верзију преведену на албански језик".
Због тога суд изражава забринутост јер је споразумом предвиђено да ће ЗСО "обављати потпун преглед" над областима које су раније наведене, али та формулација је за уставни суд "Косова" двосмислена јер "није у складу са изразима коришћеним у албанском и српском језику".
Уместо "потпуног прегледа", суд наводи да би ЗСО требало да има само могућност "посматрања", што значи да Приштина ЗСО третира као неку врсту удружења грађана без конкретних овлашћења.
С обзиром на то да Запад подржава формирање Заједнице у складу са "косовским" правним системом, то значи да је реч о још једној подвали, те да од ЗСО неће бити ништа, или ако некада и буде била формирана - то неће бити Заједница српских општина на коју се Приштина обавезала Бриселским и Споразумом о Заједници српских општина.
Уместо да се устав "Косова" усклађује са споразумима које је Приштина потписала и ратификовала у својој скупштини, сада се позивањем на формирање ЗСО у складу са "косовским" уставом заправо инсистира на усклађивању међународно признатих споразума са уставом такозване државе коју не признаје већина чланица Уједињених нација.
Дакле, реч је о још једној игри Запада и Приштине и њиховом изигравању међународних споразума. То није ништа ново. Недавно је Кфор одбио да испоштује Резолуцију Савета безбедности УН 1244 по којој Београд може да врати до 1.000 припадника српских снага безбедности на КиМ, a ако бисмо отишли корак даље, могли бисмо да узмемо у обзир и недавну изјаву немачке канцеларке Ангеле Меркел, једног од гаранта мировних споразума Москве и Кијева, која је поручила да је Мински споразум заправо био само куповина времена како би се Украјина припремила за сукоб са Русијом.
Да ли то значи да ће ускоро неки западни званичник саопштити и да су Бриселски споразуми били само куповина времена, те да Приштина уопште и нема обавезу да формира Заједницу српских општина или ће се статус те заједнице до краја и у потпуности обесмислити како би се Србима поручило да им она није ни потребна?
И то све под плаштом приче о јачању мира и стабилности у региону за чије су ремећење из неког разлога увек криве "обе стране".