Велика Британија планира да на Фолкландска острва пошаље седам припадника тзв. Kосовских безбедносних снага у мировну мисију, а политиколог Александар Павић каже за РТ Балкан да је то јасан знак намере да Приштина постане члан НАТО-а.
"Ово је почетак тог пројекта, то јест новог и мофидикованог приступа, где је главни циљ да се такозвано Косово угура у НАТО. Ово је корак ка нормализацији тог стања, да припадници безбедносних снага тзв. Косова учествују у разним НАТО мисијама и да то полако постане нешто уобичајено", објашњава Павић.
Оцењује да је циљ покушај "нормализације" односа, с обзиром да Запад, а посебно Сједињене Америчке Државе и Велика Британија, схватају да Србија не може да призна тзв. Косово.
Намера је да се смањи отпор четири чланице НАТО које не признају "Косово", како би оне "омекшале" до те мере да буду спремне да на неки начин пристану на НАТО интеграцију тзв. Косова, наводи наш саговорник.
У члану 10 Северноатлантског споразума пише да "стране могу позвати било коју другу европску државу која је у позицији да унапреди принципе овог споразума и допринесе безбедности северноатлантског подручја да њему приступи". Међутим, јасно је да чињеница да тзв. Косово није ни држава ни чланица Европске уније неће спречити НАТО у њиховој намери.
"Знамо колико НАТО државе поштују међународно право, они не поштују ни сопствена правила када им то не одговара. То је тај њихов поредак заснован на правилима - правила су она која нам одговарају у одређеном тренутку. А они ће лако наћи правника који ће да протумачи да је тзв. Косово у свему већ држава, па ето ни Србија се не противи и третира је као државу и све чланице НАТО је третирају као државу, па хајде онда и ми да је тако третирамо", истиче Павић.
Каже да ће Британци, ако икако могу, спровести план слања "мировњака" на Фолкландска острва, а Приштина је у сваком случају вољна да учествује у свему што афирмише њихову лажну државност.
"Физички би могла једино да их спречи Аргентина, али не знам колико је она вољна и спремна на тако нешто у овом тренутку. Већина државо у Латинској Америци је лево оријентисана и нису про-амерички и то нема везе ни са учешћем тзв. Косова, већ британским агресивним кораком према Аргентини", напомиње Павић.
Додаје да ће државе Латинске Америке које нису признале "Косово", у случају да се оствари план Приштине и Лондона, бити још чвршће у тој одлуци.
Понавља да је примарни циљ Британије да тзв. Косово увуче у НАТО, а други је да додатно ослаби Србију, то је да је трајно онеспособи. То је, оцењује намера и САД и Немачке.
"Сваки педаљ на који може да се прошири је за НАТО позитивна ствар. Тако да километар, километар, то је добитак јер се НАТО-у урушава углед у Украјини и они ће се хватати за мрвице да подигну свој углед и покажу да су још увек релевантни и моћни. Ово је део тог хибридног рата и рата за имиџ. Ту се једноставно не бирају средства, ако могу да праве велике кораке, правиће. Ако не могу велике, и мали корак је за њих довољан", закључио је Павић.
"Двострука корист за Британце"
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић за РТ Балкан каже да је потез Велике Британије логичан за неког, ко попут њих, промовише лажну државност.
"Британија се доследно према `Косову` понаша као да је држава. Она промовише њихову лажну независност и од њих не треба очекивати ништа друго. Сви ти потези су у функцији да се представи да је `Косово` држава, иако она то заправо није. У околностима када је јасно да све већи број држава повлачи признање, Британци покушавају да реафирмишу њихову причу о лажној државности", наводи Анђелковић.
Истиче да овај потез за Британце има двоструку корист, јер Приштину у исто време увлаче у свој спор са Аргентином, са којом је Уједињено Краљевство 1982. године водило Фолкландски рат око суверенитета над Фолкландским острвимa.
Најави из Британије снажно се успротивило аргентинско Министарство спољних послова, јер су такве тежње у супротности са резолуцијама УН, а наш саговорник подсећа да латиноамеричке државе по правилу не признају "Косово" и да сматра да ће оне, уз Аргентину, осудити потезе Лондона и Приштине.
Поручује да Приштина уз подршку Велике Британије може да проба да оствари овај план и напомиње да би Београд сада требало енергично да реагује и обрати се Савету безбедности Уједињених нација са захтевом да се тако нешто спречи.
"Што се тиче последица за Србију, оне су најгоре ако ми ћутимо и самим тим прихватамо потезе Приштине и Лондона. Ми морамо да реагујемо", оценио је Анђелковић.