Папрене цене лекова на КиМ: Апотеке у Приштини празне, српске медикаменте плене

На Косову и Метохији ситуација са снабдевањем лековима додатно се погрошала током празника, па су пацијенти у Универзитетском клиничком центру у Приштини били принуђени да сами купују скоро све лекове, преноси приштински "Индекс онлајн".

Фармацеут који ради у апотеци недалеко од Клиничког центра, који је желео да остане анониман, рекао је за "Индекс онлајн" да су пацијенти скоро све лекове морали да купују током празника, пошто их амбуланте нису имале.

Лекови на КиМ три пута скупљи него у региону

Фармацеут каже да су пацијенти у његовој апотеци током празника куповали лекове и друге материјале, у вредности од око 100 евра дневно, јер Централна апотека у Универзитетском клиничком центру не ради.

Пацијент И.Ш. из Гњилана, који је чекао на Онколошкој клиници, каже да често мора да купује лекове, а само лек "Ерлотиниб", који је купио пре месец дана, коштао га је око 550 евра.

Несташица лекова не влада само током празника, већ Кличничком центру недостају лекови свакодневно.

Ипак, пацијенти који се тамо лече нерадо говоре о томе, пише овај портал.

Посланик Демократске партије Косова и члан Одбора за здравство и социјалну заштиту Беким Хаџиу октобра 2022. године истакао је да је Скупштини "Косова" достављен Нацрт закона о регулисању цена лекова, али да није изгласан од стране посланика Покрета Самоопредељења, чији је лидер премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти.

"Ми смо поднели нацрт закона за регулисање цене лекова, поднели смо га Скупштини како би зауставилу злоупотребе цена, али, нажалост, нису га изгласали посланици Самоопредељења. Лекови на 'Косову' су за 300 одсто скупљи", рекао је Хаџиу.

Инспектори и специјалци упадају у апотеке на северу 

И док Албанци у Приштини муку муче због несташице лекова у здравственим установама и огромних цена, Срби имају додатне проблеме.

Инспектори привремних приштинских институција константно упадају у апотеке на северу, плене лекове из Србије, неретко уз подршку наоружаних специјалаца. Пре пола године приведен је возач Хитне помоћи Дејан Спахић из Здравственог центра Косовска Митровица јер је превозио лекове из Србије.

Упркос напорима Београда да Србе у јужној покрајини обезбеди и омогући им неопходно за живот, као и њиховим сународницима у остатку Србије - Приштина упорно крши основна људска права. Јер, када сте Србин - на КиМ слабо која права имате, чак и када је у питању лечење. 

Најава о заплени лекова из апотека у српским срединама било од доласка Аљбина Куртија на власт, а новембра 2020. дошло је и до протеста и тензија када је инспекција приштинског министарства здравља покушала да заплени лекове из српских апотека.

Тзв. Косовска полиција интервенисала је у октобру 2021. године на северу КиМ, позивајући се на борбу против кријумчара. У претежно српским срединама је било сукоба са становништвом. Тада су приштинске полицијске снаге тешко раниле Србина из Звечана.

Заплене лекова постале су учестале, а ситуације није била боља ни за време пандемије вируса корона. Приштинске институције тада нису дозволиле Београду да достави непоходне лекове, вакцине и медицинску опрему који нису били намењени само Србима, већ свим грађанима у јужној покрајини.

Приштинско Министарство здравља у сарадњи са царином и полицијом тзв. Косова, извршило је, у јеку пандемије вируса корона упад у апотеку у Северној Митровици, како би запленили лекове који нису регистровани, а захваљујући мештанима Митровице који су се у великом броју окупили, ниједан лек није заплењен.

Војкан Лакетић власник једне од апотека у Северној Митровици, рекао је тада за "Косово онлајн" да је акција организована како би се извршила провера да ли су лекови који се продају у српским апотекама регистровани у тзв. косовском здравственом систему.

"Проблем је што наши лекари раде по српском систему, а то значи да лекари преписују лекове који су регистровани у српском систему. Ако узмете једну просечну апотеку у Северној Митровици, више од 80 одсто лекова није регистровано у 'косовском' систему, а они су сад дошли да заплене те лекове. И то усред ове пандемије,", испричао је Лакетић.

Како је напоменуо, за такву ситуацију криве су искључиво власти из Приштине, јер нису испоштовале договоре из Бриселских споразума да српске лекове региструју у свом систему.

Премда многи Албанци не крију да на лечење често одлазе у централну Србију, као и да пију лекове који су одобрени од стране Министарства здравља Републике Србије, те да верују српским лекарима и фармацеутима, то није довољно приштинским властима да омогуће свим грађанима да се достојанствено лече.