Србија и Балкан
Курти се додворава ЕУ: Путин је опседнут "Косовом"
Председник владе тзв. Косова је у интервјуу за аустријски "Стандард" рекао да је "Србија руска губернија", а да је прича о српској независности фингирана
Председник владе тзв. Косова Аљбин Курти наставио је да се додворава Европској унији рекавши да руски утицај на Балкану расте и да је тако било и пре специјалне војне операције у Украјини.
Боравећи у Бечу, он је у интервјуу за аустријски "Стандард" изјавио да је "Србија руска губернија" и додао да је прича о српској независности фингирана.
"Оно што мене брине је неутралност демократског запада према фингираној неутралности Србије. Србија није увела никакве санкције Русији, није осудила рат против Украјине, а Српска православна црква се не солидарише са Украјинском православном црквом, већ са оном у Москви. Поред тога, Влада Србије је прошле године склопила три важна споразума са Русијом. У мају се радило о јефтиним испорукама руског гаса, затим у септембру о координацији заједничке спољне политике, и треће, најмоћнији проруски политичар Александар Вулин постављен је за шефа српске тајне службе", пожалио се Курти.
Премијер привремених приштинских институција дотакао се и војне сарадње Србије и Русије.
"У 2021. години те две државе су планирале 91 заједничку војну активност, али су извеле чак 104. Две најистакнутије вежбе биле су 'Словенски штит' и 'Словенско братство'", наводи Курти и додаје да у Кремљу постоји компонента пансловенске хегемоније.
Кремљ види Србе као најближу нацију, сматра он.
"Србија је успоставила 48 оперативних база широм Косова од 2001. године. Ту су кружили Ноћни вукови и Вагнеровци. Такозвани Руски хуманитарни центар у Нишу, само 160 километара од Приштине, "пун је шпијуна и агената Руске Федерације", сматра Курти не износећи конкретне доказе за своје тврдње.
У Београду постоји регионална база за руски медиј "Спутњик", забринут је Курти, констатујући да је 56 одсто српске нафтне компаније у власништву Гаспрома, као и 51 одсто највећег складишта гаса.
У интервјуу се дотакао и српском наоружања које му, изгледа, много боде очи.
"Србија има 40 авиона 'миг 29', од којих је осам донирала Белорусија и шест Русија. Крајем септембра 2021. се један 'миг 29' подигао на граници 'Косова', а у исто време је руски амбасадор Александар Боцан-Харченко посетио српске трупе на граници према 'Косову'", пожалио се Курти.
Тврди да је последњи састанак председника Србије Александра Вучића и Путина одржан 25. новембра 2021. године, три месеца пре руске инвазије.
"Тада су разговарали о северу 'Косова'. Вучић је показао Путину север 'Косова' на географској карти. Један део везе Београда и Москве се очигледно бави и севером 'Косова'. Путин сваке недеље говори о 'Косову'. Он је опседнут 'Косовом'. Мисли да су Ирак и Авганистан били неуспеси и мрзи што је 'Косово' успешна прича НАТО", сматра Курти.
Премијер тзв. Косова у "Стандарду" истиче да је Путин дошао на власт два месеца након окончања рата на Косову.
"Када сам био ратни заробљеник јуна 1999. у једном српском затвору, Јунус бек Јевкуров је са 206 руских војника кренуо из Босне и Херцеговине са 30 наоружаних возила ка Приштини, како би заузео пре НАТО аеродром. Тамо је наишао на британског генерала Мајкла Џексона. Он је разговарао са генералом Веслијем Кларком, који је рекао да треба да се реши руских трупа", подсетио је Курти да су на 'Косову' биле стациониране и руске трупе, те да иако је договорено да неће бити оперативних војних зона за Русе, број њихових војника био је повећан на 605 и остали су четири године.
Србија, према његовим речима, игра улогу Русије на Балкану, дотакао се и Републике Српске и трзнуо да извуче паралеле.
"Србија гледа на РС, као Русија на Белорусију, као регион под контролом. Постоје и даље паралеле, Србија посматра Црну Гору, као Русија Украјину, а 'Косово' као Русија Молдавију. Север Косова у том погледу има улогу отцепљеног региона Трасњистрије, који је под контролом Русије", рекао је Курти, уз констатацију да статус Србије остаје нејасан, а њено руководство нервозно.
"Та нервоза се пресликава на суседне државе. Србија сматра БиХ, Црну Гору и 'Косово', чак и Северну Македонију као привремене државе, јер има хегемонијалне, експанзионистичке амбиције. Грађани Србије који желе да живе у земљи мира и благостања се не слушају, јер нема демократије", закључује Аљбин Курти.
