Анализа РТ Балкан: Зашто је Америка незадовољна српском Безбедносно-информативном агенцијом

Мешање Сједињених Америчких Држава у рад српских безбедносних служби је неприхватљиво и, уколико је тачно да су власти САД одлучиле да замрзну односе са Безбедносно-информативном агенцијом (БИА) зато што су незадовољне кадровима у српској тајној служби, реч је о настојању да се БИА подреди америчким интересима уместо интересима Србије, сагласни су саговорници РТ Балкан.

Како је навела телевизија Н1 позивајући се на "поуздане дипломатске изворе", на недавном састанку америчког амбасадора у Београду Кристофера Хила и шефа српске дипломатије Ивице Дачића, Хил је најавио да ће сарадња с БИА у наредном периоду бити "дубоко замрзнута" и да је после разговора у Вашингтону закључено да "кадровска решења" у БИА представљају велики проблем за Сједињене Америчке Државе.

Подсећамо, након парламентарних избора у Србији одржаних у априлу, Нова С је, позивајући се на своје изворе, објавила да су западни партнери од председника Србије Александра Вучића затражили да власт буде "очишћена" од проруских кадрова, указујући поред осталих и на новог директора БИА Александра Вулина.

Амбасадор САД Хил је, приликом споменутог сусрета с Дачићем, наводи Н1, рекао да САД желе да интензивирају сарадњу с неким другим ресорима Владе Србије, а међу њима је и МУП. Хил је Дачићу рекао да ће у том циљу убрзо организовати посету министра полиције Братислава Гашића Вашингтону.

У одговору на питање "Гласа Америке" да потврди, или оповргне информацију коју је пренео Н1, америчка амбасада цитиране наводе није демантовала, већ је штуро навела да не коментарише рад обавештајних служби.

Председник Покрета РОД Драган Станојевић у изјави за РТ Балкан истиче да је неприхватљиво да било која друга држава Србији одређује ко ће јој бити у безбедносним службама.

То сматра ударом на саму службу, њеног директора и независност једне државе, а као узрок таквом понашању и проглашавању појединих кадрова неприхватљивим, Станојевић види у томе што су ти људи означени као проруски.

"Они не схватају да се интереси Русије и Србије поклапају, па су отуда ставови функционера БИА који Америци не одговарају заправо просрпски, а не проруски", оцењује Станојевић.

Додаје да га овакав покушај утицаја на српске службе не изненађује, али истиче да је то неприхватљиво јер се ни Србија не меша у именовање директора ЦИА и ФБИ.

"Надам се да ће наше власти успети да се изборе са притисцима", закључује Станојевић.

Историчар Александар Раковић у изјави за РТ Балкан истиче да западно уплитање у кадровску политику српских служби безбедности не представља новост, указујући да је и некадашњи министар унутрашњих послова Душан Михајловић у својој књизи "Повленске магле и видици" описао како су после 5. октобра 2000. стране службе настојале да се умешају у рад српских служби.

"Упркос томе што са Михајловићем немам исто мишљење о важним националним темама, неспорно је да је он у својој књизи изнео веома важне чињенице о том мешању странаца у наш безбедносни систем. Притом, верујем да није само Вулин мета, већ се ради о томе да је вероватно и по дубини апарат БИА разлог за америчко незадовољство, ако га заиста има", истиче Раковић.

Он каже да је уверен да српски државни органи неће подлећи притисцима.

"Они руководство БИА перципирају као проруске структуре, међутим, ради се о нашем државном органу који је ту да штити интересе Србије, а не било које друге земље", напомиње саговорник РТ Балкан.

Раковић истиче да ако Американци мисле да могу да кадрирају у српским службама, та времена су прошла и неће се поновити.

"Мислим да је наше друштво сазрело, да су политичари сазрели и да је јавност сазрела да више не наседа на такве ситуације да би политичка елиминација овог или оног политичког фактора у Србији нешто променила. Не би, него би само западњаци тражили још, и ту не би било краја. После Косова и Метохије на ред би дошла Република Српска, за њом и Срби у Црној Гори. Зато је једино решење - водити сопствену политику", наводи он.

"Очигледно је да самосвојна политика Републике Србије представља проблем на Западу јер се Србија није прикључила санкцијама Русији и није се уклопила у хор који постоји у Западној Европи, хор осуде Русије", објашњава Раковић.

Наводе да ће Американци сарадњу наставити са некадашњим директором БИА, а садашњим министром унутрашњих послова Братиславом Гашићем, Раковић види као тенденциозно сејање "јабуке раздора", и опомиње да су стране службе спремне да се баве и таквим активностима.

И за потпуковника КОС-а у пензији Љубана Карана овакав став америчке амбасаде није изненађење.

"Није културно ни дипломатски да се мешају у наша кадровска решења, унутар наших институција", наводи Каран у изјави за РТ Балкан.

Став амбасадора види као некоректан, некултуран и недипломатски, и указује да је то потцењивање Србије.

"Како би било да ми кажемо да нам се не свиђа шеф ЦИА, на чијем челу је својевремено била Ђина Хаспел коју оптужују за малтретирање и злостављање људи по илегалним затворима, и да ми кажемо да нећемо да контактирамо са њиховим службама", каже Каран.

Додаје да нико не сме да бира шефове служби, чак ни особље, а камоли нешто друго. "Ако имају неке примедбе, зна се како то иде дипломатским путевима, обраћање, жалбе, а не да они неће да контактирају због неког нашег кадровског решења. Штавише, што се њима више не свиђа наше кадровско решење, ја сам утолико више сигуран да је оно добро", закључује Каран.

Намера Вашингтона је да шефови служби и министри који му не одговарају буду смењени, како би на њихово место били постављени други, подобни интересима САД, истиче Каран.

"Они планирају да притисцима на одређене личности кадрирају у нашој држави. То неће бити могуће", закључује он.

О мешању Вашингтона у српске службе и у документима Викиликса

Да мешање Вашингтона у кадровску политику у српском сектору безбедности није новост показују и подаци Викиликса да су САД својевремено имале важну улогу у постављању Здравка Поноша на место начелника Генералштаба Војске Србије.

Америчке дипломатске депеше, наиме, показују да је тадашњи амерички амбасадор Мајкл Полт тражио 30. августа 2006. године од премијера Војислава Коштунице и председника Бориса Тадића да Понош преузме Генералштаб.

"Амбасадор Мајкл Полт тих дана тражи од Коштунице да подржи брзо разрешење питања командовања војском, укључујући и именовање генерала Поноша за начелника Генералштаба... Чудно је, приметио је Коштуница, што САД као да знају више о Поношу од њега", наводи се у депеши под бројем 06BELGRADE1381.

О утицају САД на службе писао је и некадашњи заменик начелника Ресора државне безбедности Зоран Мијатовић који се са проблемима у раду сусрео већ по ступању на дужност после петооктобарских промена.

"Већ почетком фебруара 2001. године, пар дана по повратку у службу, суочио сам се са чињеницом да је тадашњи потпредседник Владе Момчило Перишић ушао у нечасне послове са америчком тајном службом, који нису могли да служе на част једном српском генералу. Када су га органи безбедности ВЈ, тадашњег председника СРЈ Војислава Коштунице, привели заједно са агентом ЦИА Дејвидом Нејбором, био сам сигуран да нема никакве забуне или намештаљке", навео је Мијатовић у књизи "Сачекуша за Србију".

Он детаљно описује како је почетком фебруара 2001. "један од добро обавештених оперативаца" затражио пријем код њега наводећи да се у београдском хотелу Хајат налази агент ЦИА Дејвид Нејбор, стручњак за балканска питања, који већ дуже време ради на просторима Хрватске и БиХ.

"На моје питање шта ради у Београду, оперативац ми је кратко одговорио: Ради посао за који је плаћен. За њега је, замениче, мало важно који режим обара, он мора бити спреман да ради на обарању овог режима ако није довољно кооперативан", забележио је Мијатовић.

До званичног сусрета са Нејбором је дошло у присуству Душана Михајловића, а Мијатовић примећује да је он имао "солидну агентуру или сарадничку мрежу".

"А овамо се нама представља, како је то рекао министар, као официр за везу. Ситуација са Нејбором косила се са основним принципима пријатељске сарадње свих полиција света, поготову тајних служби. Не може се бити званични представник, а при том злоупотребљавати гостопримство земље домаћина", истиче Мијатовић.

А врхунац оваквог односа америчких и британских служби према припадницима српских безбедносних структура су наводи Мијатовића да су га оне прислушкивале усред Београда.

"Било би ми мало непријатно што сам прво господу Американце прислушкивао, а онда и објавио транскрипте, да ме господа Американци и Британци 2001. године, у мојој рођеној земљи, нису прислушкивали, и то под шифром ’алфа’", навео је он.

Бивши министар унутрашњих послова Михајловић писао о притисцима страних служби

И сам Душан Михајловић писао је о притисцима Запада након 5. октобра 2000.

У књизи "Повленске магле и видици" он наводи да је почетком 2001. било много притисака на њега, Владу Србије и Зорана Ђинђића од "пријатеља са Запада да се читава тајна служба Србије распусти и да се направи нека нова српска тајна полиција. Био сам против тога да се тајна служба сруши и уништи, јер сам из искуства знао да је тако важну службу за земљу јако тешко изнова направити."

Колико је ситуација била озбиљна, Михајловић је у својој књизи илустровао и обавештајном информацијом коју је, како каже, поделио с тадашњим државним врхом.

"Према сазнањима РДБ, у току је шира обавештајна операција икс, ипсилон, а могуће и других већих обавештајно-безбедносних система према СРЈ, ради стварања услова за њену даљу дезинтеграцију. Кроз систематску психолошко-пропагандну делатност, преузимају се појачане активности на плану дестабилизације и дезорганизовања руководећег апарата у земљи, при чему се не искључују ни акције физичке ликвидације истакнутих личности из политичког и јавног живота", навео је Михајловић.