Србија и Балкан

У друштву које није за похвалу: За коју награду су номиновани студенти у блокади

На списку награђених налазе се Алексеј Наваљни, Ибрахим Ругова, Адем Демаћи, украјински народ, опозиција Венецуеле, али и земаља чији су режими рушени у "арапском пролећу"
У друштву које није за похвалу: За коју награду су номиновани студенти у блокадиGetty © Photo by Filip Stevanovic/Anadolu via Getty Images

Европосланици Словеније Ирена Јовева и Аустрије Хелмут Брандштетер предложили су студенте у блокади, који месецима протестују широм Србије, за награду "Сахаров" коју Европски парламент додељује "појединцима и организацијама који су своје животе посветили одбрани људских права и слободе мишљења".

Награда носи име по руском физичару, дисиденту Андреју Сахарову.

На номинацију су се, како су истакли, одлучили "због храбре посвећености српских студената демократским вредностима, нарочито у условима растућег насиља, притисака на слободу медија и систематског ограничавања основних права која спроводи српска власт".

Упоредо са вешћу о кандидатури, појавила се и изјава Брандштетера "да Србија припада Европи и Европској унији, али не са Вучићевим режимом, који преко своје тајне службе угњетава људе у Србији", навео је Брандштетер на Иксу.

"Српски студенти, који предводе садашњи талас протеста у земљи, оличавају сам дух награде Сахаров. Залажећи се за слободну и демократску Србију, они захтевају поштовање основних вредности саме Европске уније – људског достојанства, слободе, демократије, једнакости и владавине права. Њихови протести, који трају већ више од девет месеци, све чешће су суочени са бруталним насиљем државе, арбитрарним хапшењима и кампањама блаћења у медијима", навели су европосланици у образложењу номинације. 

Ризикујући сопствену безбедност и будућност, наводе, "млади људи у Србији су се одлучно супротставили забрињавајућем ауторитарном тренду и тиме дали снажан пример целом региону".

Председник Александар Вучић већ дуго указује на покушај обојене револуције Запада у Србији. Вучић је 15. августа за РТС изјавио да су нереди у Србији највећим делом изазвани споља и да не може да буде задовољан безбедносном ситуацијом. 

"Све су то трикови који су виђени у обојеним револуцијама, од Арапског пролећа до наше земље. Нису то неке велике новине и другачије ствари, па је сад неко измислио да мора сваког дана да говори о полицијској бруталности", рекао је он истакао да је то слика и прилика обојене револуције увезене споља.

На ту тему би се могло говорити гледајући списак до сада награђених лауреата.

Прошле године награђена је опозиција у Венецуели и, како кажу, "председник" Едмундо Гонзалес. Он је за Европу победник, а заправо је победио Николас Мадуро. "Демократска" опозиција Венецуле "одликована" је и 2017. године.

За 2022. победник је био украјински народ и "пожртвовани" Владимир Зеленски, уз салву критика "агресорској" Русији. Годину дана раније, 2021, лауреат је био, сада покојни, руски опозиционар Алексеј Наваљни. 

Суд у Русији осудио је политичара на 19 година затвора по оптужбама за екстремизам, забрањено је деловање фондације и мреже Наваљнијевих канцеларија у руским регионима.

Награђене су и жене опозиционарке из Белорусије 2020. године, али и Али Ферзат (2011. године) сатиричар и критичар сада већ бившег председника Сирије Башара ел Асада, али и некадашњих председника Ирака Садама Хусеина и Либије Муамера Гадафија. Похваљен је за улогу у тзв. "арапском пролећу". Године 2005. су награђени и Репортери без граница, познати критичари медија који не извештавају како би они "безгранично" хтели. Било је и још неколико лауреата због улоге у рушењу режима у арапским земљама. 

А, међу лауреатима пре 2000. године, јасно се видео однос према СрбијиАдем Демаћи, албански идеолог Косова као независне државе, награђен је 1991. године, а затим и политичар Ибрахим Ругова 1998. године. Обојица су добила "значку на реверу", јер су се, како пише супротставили "српском угњетавању". У то време, када су награђивани, албански терористи су ковали план, а затим и убијали Србе за "етнички чисто Косово".

Гледајући списак награђених, могло би се рећи да је једино сигурно да је награда отишла у праве руке у случају првог добитника – Нелсона Мaнделе. Номинација је ту, а сада се чека глас студената. Ако је судити према тробојкама на протестима, и заставама са натписима "Нема предаје", можда чујемо: "Хвала, али не хвала."

image
Live