"Што се тиче председничких избора који су расписани, нисам сигуран да ће Ђукановић бити кандидат листе окупљене око ДПС-а, иако је то најизгледнија могућност. У сваком случају, са Ђукановићем или неким другим кандидатом, не постоји ни теоретска могућност да кандидат листе окупљене око ДПС-а победи у првом кругу, и то због процеса трајне политичке маргинализације некадашње најјаче партије у оквиру пораженог диктаторског система."
Овако у изјави за РТ Балкан тренутну политичку ситуацију у Црној Гори оцењује Бошко Вукићевић, политички аналитичар из Подгорице, а после јучерашње одлуке председнице Скупштине Црне Горе Данијеле Ђуровић да за 19. март 2023. распише председничке изборе.
"Што се тиче ситуације на другој страни, природна и идеална варијанта би била оличена у јединственом кандидату актуелне парламентарне већине. Нема никакве сумње да би такав јединствени кандидат нове власти победио већ у првом кругу. Међутим, такав пожељан сценарио за процес демократизације Црне Горе онемогућују са неке западне адресе, које још увек имају амбицију да врше пресудан утицај на црногорски политички систем", каже Вукићевић.
По његовој процени, "западни центри моћи труде се да онемогуће природан процес повратка Црне Горе свом српском идентитету, започет епохалним литијама против дискриминаторског Закона о слободи вероисповести".
"У том смислу, западне амбасаде у Црној Гори сада већ и отворено говоре да било који политички фактор који представља легитимне и државотворне интересе српског народа не сме бити део било које будуће власти. Такав став произилази, подразумева се, и из ширег антируског пројекта тих западних центара. Оваквим грубим мешањем у црногорске демократске процесе, и огромним утицајем који имају на део партија нове власти и популарних новоформираних покрета, те стране адресе се труде да Демократском фронту у потпуности одузму коалициони капацитет и политичку перспективу. Наравно, такав наум страних фактора неће бити једноставно остварити, јер је након пада Ђукановићеве диктатуре у Црној Гори и народ почео са се пита", каже Вукићевић.
Он очекује да ће на председничким изборима актуелна већина имати макар два јака кандидата.
"Једног ће истаћи странке, које су под јаким утицајем западних амбасада, тј. Покрет Европа сад, Демократе и евентуално Ура, док ће другог кандидата презентовати коалиција коју ће за ову прилику окупити Демократски фронт. Коначан исход председничких избора, за који искључујем могућност победе кандидата ДПС-а, зависиће умногоме од кампање и одабира кандидата наведена два блока актуелне парламентарне већине", сматра Вукићевић.
На питање коме, сада већ сасвим извесно, раздвајање председничких и евентуалних превремених парламентарних избора у Црној Гори, највише одговара, а коме би могло бити хендикеп, Вукићевић оцењује да би превремени парламентарни избори у овом тренутку највише одговарали ДПС-у.
"Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића суочава се са рапидним опадањем чланства, још од историјске победе опозиције на изборима из августа 2020. године. Чини се да је тај процес губитка политичке моћи и подржавалаца ДПС-а незаустављив, па би управо из тог разлога превремени избори тој партији највише и одговарали. Са сваким одлагањем изборног изјашњавања, уз темељно "чишћење" бирачког списка које још увек није обављено, ДПС би имао све мање симпатизера. У том смислу, превремени избори партији Мила Ђукановића омогућиће неку врсту политичког преживљавања и поред поменутог тренда политичке маргинализације странке", закључује Вукићевић.
Иначе, само који сат после одлуке председнице Скупштине Црне Горе Данијеле Ђуровић да распише председничке изборе, почело је и лицитирање око могућих кандидата. Тако је подгорички дневник "Вијести" као могуће кандидате одмах навео Мила Ђукановића, актуелног председника ДПС-а, затим професорку Милицу Пејановић Ђуришић, лидера Демоса и недавног кандидата за премијера Црне Горе Миодрага Лекића, лидера Демократа Алексу Бечића, лекарку Јелену Боровинић Бојовић, кандидата ДФ за градоначелника Подгорице на локалним изборима одржаним у јесен прошле године, као и ректора Универзитета Црне Горе Владимира Божовића.
Трка може да почне
Председник Демократске народне партије и један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић синоћ је у изјави за подгоричке медије оценио да "Демократски фронт треба да има свог председничког кандидата".
"ДФ треба да има свог кандидата за председника државе и то из редова ДФ-а. Сматрамо и да носилац листе треба да буде искључиво неко од наших функционера јер смо уморни од експеримената и налажења неких нових кандидата, који чим се заврше избори забораве ко их је довео до тих позиција… И није ни то спорно, него забораве шта су били идеолошки и програмски принципи", рекао је Kнежевић.
Нешто раније и Небојша Медојевић, председник Покрета за промене и такође један од лидера ДФ, рекао је да ће ДФ на председничке изборе изаћи са својим кандидатом и "победити".
Демократе Алексе Бечића позвале су нешто раније "Покрет Европа сад" на "хитан договор о председничком кандидату".
"Још једном исказујемо спремност без обзира када ће се одржати једни, а када други избори, да сами изаберете позицију премијера или председника државе, за коју бисте кандидовали вашег представника, док би кандидата за другу позицију дала Демокртска Црна Гора", наведено је у саопштењу Демократа.
Горан Даниловић, лидер Уједињене Црне Горе овим поводом огласио се на Фејсбуку.
"Председнички избори 19. марта! Није се ни покушало са договором око парламентарних у истом дану! Драги моји пријатељи, дубоко презирем тактику у којој једни другима правимо смицалице и замке", написао је Даниловић.
Опозициона Социјалдемократска партија саопштила је да би "заједнички ванстраначки кандидат био најбоља алтернатива за очување Црне Горе". Лидер СДП-а Рашко Коњевић, у интервју подгоричким "Вијестима", на питање да ли би Милица Пејановић Ђуришић била добро решење као председнички кандидат, одговорио је да би она "имала његову подршку", верује и подршку СДП-а, а сигуран је "и подршку западних партнера с обзиром на углед који има", као и да би била "одлична председница државе", додавши да је Пејановић Ђуришић "дуго је ван партијског живота, скоро 20 година".
Иначе, странке или групе грађана кандидате за председника државе могу предложити Државној изборној комисији најкасније 20 дана пре одржавања избора, односно до 28. фебруара. ДИК после тога има рок од 48 сати да утврди листу кандидата. Ако ни један од кандидата не добије подршку већине у првом кругу, гласање се понавља после две седмице.