Дипломатски гаф или мала освета судбине: Откуд руска застава на реверу новог амбасадора ЕУ у Србији

Шведски дипломата Андреас фон Бекерат именован је за новог амбасадора ЕУ у Србији, а овдашњој јавности се већ представио кратком видео-поруком. У њој, као и у сваком филму у бриселској продукцији, говори о свом одушевљењу српском природом, културом и спортом. И све би звучало као стандардна дипломатска формула да није једног детаља: значка српске заставе на реверу овог дипломате је окренута наопачке.

Ако је то грешка костимографа, онда је непријатна. Али биће да је у питању трејлер - визуелна најава политике коју доноси у Београд. И заиста, ако тражите метафору за европску политику према Србији, бољу нећете наћи од оне на крагни сакоа Фон Бекерата.

"Дубоко сам посвећен Европској унији и Европи. Али исто тако, искрено ме инспирише и Србија. (...) Мој најважнији задатак као шефа делегације ЕУ биће да помогнем и подржим Србију у испуњавању неопходних услова како би напредовала на путу ка чланству у Европској унији", каже Бекерат у кратком видео снимку.

Док је све то изговарао, његова значка је причала другу причу, језиком који овде није потребно преводити: 

"Дубоко сам посвећен Европској унији и њеним интересима. Србија ме инспирише једино ако иде линијом коју смо нацртали. Мој најважнији задатак биће да вам увек додам још један услов. Када испуните и стоти - наћи ћу вам и сто први. А чланство? Оно ће увек остати корак испред вас".

Од Мајдана до Београда

Андреас фон Бекерат није обичан дипломата и у Србију није дошао случајно. Његова биографија је каталог западних "обојених" рецепата: од Лондона и Берлина до Кијева, у Београд је стигао преко Варшаве, носећи са собом наратив који Србији добро звучи само ако се изговара наопачке.

Као амбасадор Шведске боравио је у Украјини од 2013. до 2016. године, био сведок, али и пропагатор Мајдана. Док је Запад славио "побуну за европске вредности", Украјина је улазила у спиралу насиља и државног преврата, а Бекерат је тада говорио:

"Насиље према мирним демонстрантима је неприхватљиво и у супротности са европском интеграцијом".

Касније ће с поносом евоцирати успомене на мајданске дане:

"Ове вечери пре десет година био сам сведок како је неколико стотина храбрих младих људи одбило да им се украде европска будућност и започели су Евромајдан. Изузетно сам захвалан на ономе што су ме ови млади људи научили о томе шта Европа значи, а камоли на храбрости и одлучности".

Његов понос је оно што многи, не само у Србији, већ и у свету зову катастрофом.

Наш избор

Прекалио се за време Мајдана: Ко је нови шеф делегације ЕУ и чему Србија може да се нада

Пред полазак и Варшаву, растајући се са Кијевом казао је како је подједнако времена проводио "промовишући Украјину у Шведској као што је промовисао Шведску у Украјини". Другим речима, више је био лобиста једне него амбасадор друге државе.

А у интервјуима у Пољској радо и редовно је упозоравао да земље морају бити "спремне на потенцијалну руску агресију". 

То је, укратко, школа мишљења из које долази у Београд: све је унапред одређено, кривци су познати, а лекције спремне. Сад је Србија на реду да их научи.

Принцип наопачке

У дипломатији гаф није новост, али овде га је тешко одвојити од принципа. Андреас фон Бекерат није само окренуо наопако српску заставу, он је већ у првом кадру показао како изгледа европска политика према Србији. Све је наопачке: кажу помоћ, а мисле на услове; нуде подршку, а сервирају притисак; позивају на партнерство, а практикују туторство.

Ако изговоре "искрена инспирација Србијом", треба чути "како Србију уклопити у бриселски шаблон". Ако нуде "помоћ Србији на европском путу", онда је то корачање у месту са препрекама. Ако кажу "поштовање традиције и културе", мисле на претварање културе у ЕУ пројекат, а традицију у сувенир.

И можда је онда та наопака значка и најпоштенији део наступа новог амбасадора ЕУ у Србији. Свакако је симпатична представа у којој се мала игра симбола претворила у велику иронију: српски барјак постао је руска тробојка.

Какав подсмех судбине у кадру који је Бекерат сам режирао.