Љубодраг Савић: Запад не одустаје од "дављења" Русије

Професор Економског факултета Љубодраг Савић изјавио је за РТС да још није крај инфлације, већ да се сада дешава само предах пред буру.

Он садашњу економску кризу оцењује као непоновљиву, али и другачију и непредвидивију од оне из 2008. године.

"Сада имамо потпуно другачију ситуацију и свет који је апсолутно подељен и у коме знамо ко су основни актери и ко на коју страну више навија. Апсолутно нико не може да каже до када ће ово трајати и какве ће последице имати, и да ли ће рата бити још негде на неком подручју. Али, чак и да се то не деси, у економском смислу један део света је отишао деценију и више уназад", наводи Савић.

Према његовим речима, највећу штету у економском смислу трпи Европа, којој се ипак ове године посрећило јер зима није била хладна како се очекивало.

"За сада је Европа некако преживела, а последице које су они добили са овом кризом су такве да ће Европи требати вероватно више година да се опорави", поручује Савић.

Стагфлација

Професор Савић каже да, осим рецесије, сада имамо комбиновану инфлацију и комбиновану рецесију, што се у економији зове "стагфлација" и најгоре је стање у које економија може да западне.

Најчешће коришћена мера у борби против инфлације је подизање референтних каматних стопа, односно повећање цене новца што би требало да заустави потражњу, али како подсећа, проблем те мере јесте то што она у ствари лоше утиче на производњу.

Зато, каже, имамо и борбу против инфлације, али као цену тога и смањивање производње, отпуштање људи, смањивање плата.

Дављење Русије

Сукоб у Украјини и санкције Запада Русији довели су до незабележене несташице енергената, а најугроженијој Европи 2023. година енергетски гледано биће још тежа.

"Ове године су се пуна складишта нафте и гаса у Европи мање користила него што се предвиђало и зато се нису остварила очекивања да ће се у Европи људи смрзавати. Али то нас чека следеће године. Тешко је замислити да ће се десити две узастопне године које неће бити хладне", истиче професор Савић.

Он додаје да "Запад не одустаје од дављења Русије", као и да се спроводи читав арсенал мера са идејом да се Русији отежа и смање јој се приходи од нафте и гаса.

"Свет је разумео да проблем лежи у неприкосновеној улози Запада у којој они диктирају и економију и политику и спорт и све остало. Мислим да свет није више спреман на такав начин да функционише и да ће то бити извор нових сукоба", наглашава Савић.

Субвенционисање неодрживо

Тактика многих земаља да субвенционишу гас и струју и помажу грађанима и привреди у борби против кризе, није одржива, упозорава Савић.

"То ћемо вероватно врло брзо и видети у Србији. Имали смо пандемију као и остали део света, доста новца смо потрошили и сада ћемо морати да га тражимо у свету и да се задужујемо, а већ говоримо да је основна идеја да новац у свету буде скупљи", додаје Савић.

Можете, тврди он, помоћи неком на кратко, "али замислите свет да живи још једну годину, две или три са неким субвенцијама и неким помоћима становништву и привреди. То није могуће".

Дошло до гуше

Када је реч о реформи енергетских предузећа у Србији, професор Савић каже да "Електропривреда Србије" не мора да буде приватизована и да може да остане у државном власништву.

"Али 'Електропривреда Србије'  не може да буде полигон где запошљаваш неспособне партијске кадрове, партијске људе и где се људи понашају по систему: шта год да урадиш, држава ће стати иза тога. Цена тога је 600-700 милиона евра које смо дали за увоз онога што је некада била наша компаративна предност", поручује Савић.

Он истиче и да је "догорело и дошло до гуше" и да ће Србија ако нешто брзо не промени што се тиче енергетике "имати страховитих проблема".