Дрецун: Хрватска и Словенија "гађају" Србију и Републику Српску

Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за одбрану, каже да војни споразум Словеније и Хрватске показује да НАТО сматра овај простор за недовршен посао и жели да успостави потпуну контролу.

Дрецун је за РТС коментарисао недавни споразум о војној сарадњи Словеније и Хрватске, који се надовезује на "тројни пакт" Загреба, Тиране и Приштине потписан у марту.

"Уперени су и против Србије и против Републике Српске. И сви ови актуелни догађаји у Србији и Републици Српској, који су усмерени ка промени власти да би се кориговала спољна политика Србије у правцу одустајања од стратешког партнерства са Руском Федерацијом и са Кином, а приближавања и евентуалног чланства у НАТО-у, да се све то уклапа у оно што Хрватска покушава да ради. Наравно, првенствени циљ Хрватске, Словеније и Албаније јесте да ојачају такозвану војску Косова, која се убрзано ствара и ушла је сада у трећу фазу припреме", прецизирао је Дрецун.

Вучић: Шта подразумева војно-техничка сарадња са Русијом и Кином

Додао је да Хрватска покушава да у оквиру политике НАТО-а реализује своје циљеве који нису нимало добронамерни према Србији и генерално према српском народу.

"Мислим да НАТО овај простор доживљава као недовршен посао због тога што је Србија војно неутрална, није чланица НАТО-а и због тога што Босна и Херцеговина због противљења Републике Српске такође није у чланству НАТО-а. Јесу у Партнерству за мир као и ми, али нису у НАТО-у. Због тога НАТО сматра да је овај посао недовршен", каже Дрецун.

Главни циљ НАТО је успостављање геополитичког и првенствено војног коридора који ће повезати Јадранско и Црно море, и да елиминише свако присуство Русије и Кине на овом простору.

"Непријатељ долази са истока, зна се ко је непријатељ са истока, скоро до обала Јадранског мора, ту се НАТО снаге организују, наоружавају, прегрупишу се и онда крећу да потискују непријатеље. Тај коридор је јако битан као логистичка подршка управо ономе што треба да буду наступајућа дејства НАТО-а према Руској Федерацији, према истоку. Зато је одлучено да се гради нова поморска база у Драчу, дакле на територији Републике Албаније. Изграђена је тактичка ваздухопловна база у месту Кучова. Имате војно присуство НАТО-а преко Кфора на Косову и Метохији", прецизирао је Дрецун.

Косово и Метохија је кључна тачка у том геополитичком коридору, каже Дрецун, и зато НАТО жели Србију као чланицу, иако то званично не говори.

Иако је Србија очекивала промену политике у Вашингтону доласком Доналда Трампа на чело САД, уместо тога је интензивирана изградња тзв. војске Косова.

Ширење "тројног пакта"? Словенија и Хрватска формирају војни савез – због Космета и БиХ

Када је недавно у Бриселу питао шефа америчке канцеларије НАТО-а како се понашају и према политици војне неутралности Србије, "он је рекао да не види проблеме да Србија и Косово, као две независне државе, буду чланице НАТО-а", напоменуо је Дрецун.

"Ово је покушај директног наношења штете држави Србији и целокупном српском народу. Када видите, рецимо, да Хрватска набавља ХИМАРС-е, који имају ракете дугог домета, кога ће да гађају тим ракетама? Мађарску? Па неће. Словенију? Па неће. У НАТО-у су. Кога могу само да гађају – Србију и Републику Српску. Тако да Хрватска заиста жели да нанесе огромну штету", наглашава он.

По Дрецуну, Србија мора да гради војну неутралност кроз изградњу снажне економије, јаке међународне позиције и капацитета за производњу наоружања и муниције.