
РТ Балкан сазнаје: У Савету Европе дневни ред без захтева Приштине, међу темама протести у Београду

На дневном реду Политичког комитета Савета Европе који се сутра одржава у Паризу, за сада, нема тачке о давању статуса специјалног госта Приштини, за шта је тзв. Косово аплицирало, сазнаје РТ Балкан.

Но, наша делегација је у Француској, како би предупредила потенцијална изненађења у последњи час.
"Верујемо да се Приштина неће наћи на дневном реду, али пратимо ситуацију као што смо радили и у више наврата до сада. Одржали смо много састанака током којих смо пренели нашу позицију да Приштина не заслужује никакву повластицу. Осим тога што нису призната држава, режим Аљбина Куртија свакодневно крши људска права Срба, а поштовање владавине права је темељ на којем је основан Савет Европе", рекао је избор близак нашој делегацији.
Иначе, тзв. Косово је дошло на корак до чланства у Савету Европе прошле године, када је известилац Дора Бакојани, затворивши очи на угњетавање Срба на КиМ, направила извештај у којем наводи да је лажна држава спремна да постане члан, али само треба да започне формирање Заједнице српских општина. Но, Приштина не жели да направи ни први корак, па је, за сада, на чекању. За то време Приштина тражи да добије "ВИП статус" специјалног госта као "утешну награду".
Како је речено за РТ Балкан, у Паризу ће се, највероватније на затвореној седници Мониторинг комитета ове недеље разговарати о Мађарској. Будимпешти се замера наводно кршење људских права и "прилагођен" изборни систем који највише одговара ФИДЕС-у Виктора Орбана. Мађарска тражи да се сада о овоме не расправља, јер је код њих изборна година, а правило је, макар до сада било, да се полемика о изборима не води у години када је предвиђено гласање. Уколико буде дошло до изјашњавања Србија ће стати уз Мађарску.
Као још једна тема која се помиње је укидање статуса посматрача Израелу, па се често могу чути коментари да се из Савета Европе избацују или прети избацивањем свима који не мисле исто као европска централа у Бриселу. До сада се то десило Русији, а "опомене" су добили Азербејџан и Грузија. Србија је генерално против избацивања из институција, јер заступа став да се до решења у оквиру међународног права, може доћи дијалогом.
Но, све ове полемике су увод у централни догађај, а то је јесење заседање Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) крајем септембра. За сада се, према нашим информацијама зна да ће међу темама бити и тачка "Криза у Србији". Предвиђена је полемика у трајању од сат времена, а план је да о протестима говоре власт и опозиција Србије. Није, за сада, предвиђено да се доноси било какав званичан документ ПССЕ о протестима, већ да се само разговара.




