Мекина за РТ Балкан о пакту Словеније и Хрватске: Испуњавање налога Вашингтона и Брисела

Пакт Словеније и Хрватске и тројни пакт Приштине, Загреба и Тиране подигао је прашину на Балкану.

Стари противници Србије који се боје свега српског поново су успоставили осовину као уочи распада СФРЈ.

Шта се крије иза пакта Загреба и Љубљане? Зашто је њима фокус Западни Балкан, од кога беже сваки пут када се спомене Балкан?

Новинар из Љубљане Игор Мекина одговарајући на питање откуда Словенија у пакту Хрватске, Албаније и Приштине против Србије и да ли се оживљава стара антисрпска алијанса у пуном обиму, рекао је да је у Југославији важила девиза "јака Југославија, слаба Србија", односно обрнуто и да је то био разлог због ког су покрајине формиране, а у неким другим републикама у којима је био присутан велики број мањина тога није било.

Огласио се Ђурић о војним савезима у региону: Звони за узбуну

"Данас се дешава нешто слично, план је такав да се на Србију и даље гледа као на државу која је сувише блиска Русији и у тој геополитичкој игри моћи државе се мере колико су велике и колико имају ресурса", рекао је он.

Како је истакао, смањити неку државу је значајан допринос томе да се њени ресурси смање.

"Због тога Србија без Космета са једне стране, а са друге стране Србија која не би могла да инкорпорира и Републику Српску у будућности, што је једна од могућности, представља основу политике Брисела", рекао је Мекина за Јутро на РТ Балкан.

Истиче да је та политика помало конфузна, јер у БиХ она тражи успостављање и подршку федералним властима, централним органима једне земље која је федерална, иако је Словенија сама била главни поборник сепаратизма у некадашњој Југославији.

"Са друге стране се на КиМ инсистира на светости принципа који су довели до сепаратизма. То је доста конфузно, али оно што је суштина је да је то једна од последица слабљења НАТО пакта", рекао је Мекина.

"Док је НАТО пакт важио за гарант мира свуда таквих савезништва није било. Данас имамо савезништво Србије са Мађарском, али и ту супротну алијансу која се сада ствара Словенија-Хрватска и Албанија и Приштина. Посебно проблематично је то што је Словенија ушла у такву алијансу у којој је и 'Косово'", сматра он.

Како каже, иако га Словенија признаје као самосталну државу оно "нема потпуни међународни субјективитет".

"У пресуди Међународног суда у Хагу, која је била поводом процене о оправданости Декларације о независности, нећете наћи ниједну реченицу у којој би се 'Косово' описивало као држава, јер то и није држава, чак експлицитно пише да је то покрајина под управом УН. Шта Словенија ту има да тражи то је велико питање", истакао је он.

Сматра да се ради о испуњавању налога који долазе из Вашингтона и Брисела, a да они који су на власти у Словенији нису способни да се одупру таквим захтевима.