После мене у Влади Србије нико није задужен за односе са БРИСК-ом, а нешто ми говори да не би било ни лако пронаћи добровољца за ово место, поручио је недавно председник Покрета социјалиста Александар Вулин.
Док је био потпредседник Владе Вулин је био задужен за унапређење сарадње са земљама БРИКС-а, а његовим одласком из Немањине 11, у шта је прсте, умешала комесарка Европске уније Марта Кос, ово место је остало упражњено.
Како је истакао "не користимо ниједну шансу, па се чак ни не трудимо да се упознамо са шансама које нам се нуде".
"БРИКС је огромна развојна шанса за коју не морамо чак ни да одустанемо од наставка нашег врло неизгледног европског пута. Оптуживали су председника Слободана Милошевића да није разумео пад Берлинског зида, а шта смо то ми разумели када се држимо исте политике према ЕУ без обзира на то што се свет променио. Шта смо то ми разумели када нас ништа не може померити са пута у ЕУ чије чланице праве званичне војне савезе против не само Србије већ против Срба, а ту мислим на војни савез Словеније и Хрватске поводом ситуације у БиХ, где Републику Српску сматрају кривцем за свако зло, а наслоњеном на савез Хрватске са Албанијом и оним што зову Косово", рекао је Вулин за "Новости".
Расположење из Владе Србије преселило се и у скупштинске клупе. Посланици парламента нису недавно изгласали да се на дневни ред стави предлог Резолуције о приступу Србије БРИКС-у, а одбацили су и да се међу тачкама дневног реда нађе и Закон о регистру агената страног утицаја.
Оба предлога поднели су посланици Покрета социјалиста, Бојан Торбица и Ђорђе Комленски. Да се тема БРИКС-а уврсти у расправу од 160 присутних посланика, 10 је гласало за. Посланици махом из власти, њих 139 се нису изјашњавали, док је 27 "трибуна" из прозападних странака било против.
Некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић каже за РТ Балкан да је БРИКС, чије су две највеће силе Русија и Кина, извор највеће подршке нашој земљи у остваривању главног циља - очувању територијалног суверенитета и интегритета.
"Србија се определила за вођење уравнотежене спољне политике развијања добрих односа и равноправне сарадње са свим кључним чиниоцима међународне сцене. У том смислу, по значају се свакако издваја сарадња са Европском унијом, државама Глобалног југа, која је укорењена у дугогодишњој пракси периода деколонизације и несврставања, и треће - сарадња са земљама нарастајуће моћи, где су Русија и Кина као глобалне силе и традиционални пријатељи и савезници Србије", анализира Јовановић.
Како је навео " један аспект уравнотежене спољне политике Србије као концепт омогућава најбољу заштиту српских националних и економских интереса".
"Други аспект су дубоке глобалне промене у односима моћи које значе одлазак униполарног светског поретка и наступање новог концепта мултиполарности. Униполарни концепт је карактеристичан по томе да једна сила, мање или више обезбеђује, спровођење својих интереса и то чини економским, политичким, пропагандним, али и војним средствима. У том периоду наша земља и народ су били жртве, разбијена је СФРЈ, па СРЈ, па се све то наставља у низу, јер се више деценија покушава разбити и Србија. Намећу се границе силом. У тим променама, концептом који је недавно изложен на Самиту Шангајске организације за сарадњу и уобличен у иницијативи о глобалном управљању, коју је презентирао кинески председник Си Ђинпинг, отворена је визија будућег светског поретка на принципима равноправности, поштовања и немешања у питања друге државе", истиче наш саговорник.
Како истиче, природно је да се наша земља која је дала допринос у Друштву народа, па у Уједињеним нацијама, настави борбу за равноправност, за поштовање принципа суверенитета и међународног права. Зато, како наводи, Србија има много разлога да повећа сарадњу са БРИКС-ом.
"Хоће ли Србија показати и у ту своју компоненту међународних односа тако што ће имати комитет за сарадњу, хоће ли показати тако што ће затражити неки статус, на пример сталног посматрача или придруженог члана, не мора да буде пуноправно чланство, видећемо. Мислим да је то у интересу Србије економски, политички и безбедносно, јер земље БРИКС-а располажу огромним економским, политичким, одбрамбеним, људски потенцијалима. Србија треба да покаже већи интерес за сарадњу са БРИСК-ом што би била консолидација онога што је Србија урадила у билатералној сарадњи за земљама БРИКС-а. Србија нема царине у трговини са Русијом и Кином. Зашто не би прешла на виши ступањ са групацијом која је носилац новог светског поретка и која стоји иза основног циља Србије, а то је национални интегритет и суверенитет", јасан је Јовановић.
Део БРИКС-а су Русија, Кина, Индија, Бразил, Јужноафричка република, Етиопија, Индонезија, Иран - сви не признају лажну државу, али и Египат и Уједињени Арапски Емирати који признају. Дакле, однос је 8 према два. У Европској унији је резултат 22 земље које признају и пет које не признају лажну државу. Можда ове бројке дају одговоре којим путем Србија треба да иде...