Председник Црне Горе Јаков Милатовић сматра да власт води шизофрену политику у односу са Хрватском и да министар спољних послова Ервин Ибрахимовић (БС) не ради довољно у контексту заштите достојанства државе.
Милатовић је то рекао гостујући у емисији "Аргументи" на ТВЦГ и додао да сматра да политика Црне Горе према Хрватској није конзистентна.
"Идете од једног до другог екстрема. Прошле године од Резолуције о Јасеновцу која је била у потпуности непотребна, до једног понашања које обесмишљава и угрожава наше државно достојанство", рекао је Милатовић.
Неконзистентност постоји, каже, и међу самим члановима Владе Црне Горе.
"Мислим да изјаве које долазе од хрватског министра спољних послова (Гордан Грлић Радман) не иду у смеру добросуседских односа. Тај човек сваки пут кад дође у Црну Гору, дође са неким захтевом, а наш министар спољних послова не ради довољно у контексту заштите нашег државног достојанства", додао је.
Истиче да би волео да у односима са било којом државом Црна Гора чува своје достојанство.
Хрватски "Вечерњи лист" пренео је раније ове седмице да је Хрватска Црној Гори упутила дипломатску ноту, тражећи да врати имовину припадницима хрватске мањине у градовима Тиват и Доброта.
Како се наводи, реч је о 51 породици из Тивта који до данас нису примили никакву накнаду за одузету имовину која је у њиховим породицама вековима.
"Хрватска дипломатском нотом Црну Гору упозорава да тражи да се реши питање које је једнако важно за хрватску заједницу у Црној Гори, али и за саму Црну Гору ако жели да уђе у Европску унију, да напокон врати имовину коју је разним махинацијама и чудним уписивањима у катастарске и друге планове током агресије на Хрватску отела припадницима аутохтоне хрватске мањине", пише "Вечерњи".
Хрватска је крајем прошле године блокирала затварање једног поглавља на европског путу Црне Горе, захтевајући решавање неких отворених питања између две земље.
Поред питања границе, власништва над школским бродом Јадран, назива спортског центра у Котору, Хрватска од Црне Горе тражи исплату одштете хрватским држављанима за време проведено у наводном логору Морињ током протеклог рата.
За разлику од сплитског логора Лора, где су заточени Срби и Црногорци убијани у најтежим мукама, Морињ је у то време био нека врста Сабирног центра у којем нико није убијен.